Testosteron i mentalno zdravlje muškaraca: Gde je tajna veza?

U funkcionalnoj medicini i longevity medicini, testosteron se posmatra kao jedan od ključnih hormona za mentalnu stabilnost, emocionalnu otpornost i svakodnevno funkcionisanje muškarca. 

Kada je ovaj hormon u disbalansu, posledice se ne ispoljavaju samo fizički, već i psihološki – muškarac može postati povučen, izgubiti fokus, osećati hronični umor i upasti u stanje letargije. 

Za razliku od pristupa tradicionalne medicine gde bi ove simptome posmatrali odvojeno, funkcionalna medicina traži širu sliku. 

U Rado Health centru, nizak testosteron često povezujemo sa uzrocima kao što su hronični stres, upalni procesi u telu, loš san ili nutritivni deficiti, koji zajednički mogu da dovedu do hormonskog disbalansa. Cilj nije samo „vratiti vrednosti testosterona u normalu“, već uspostaviti optimalan hormonski balans koji podržava mentalno zdravlje – kako sada, tako i u godinama koje dolaze.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga u telu?

Testosteron je primarni muški polni hormon (androgen) koji se uglavnom proizvodi u testisima, dok se manje količine stvaraju u nadbubrežnim žlezdama. Lučenje testosterona kontroliše hipotalamusno-hipofizno-gonadna osovina, složen signalni put između mozga i polnih žlezda. 

On je zaslužan za razvoj muških reproduktivnih tkiva i sekundarnih polnih karakteristika – produbljivanje glasa u pubertetu, rast telesnih i facijalnih malja, razvoj polnih organa. 

Pored toga, testosteron utiče na održavanje mišićne mase i snage, gustinu kostiju i raspored masnog tkiva. Takođe igra ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i regulaciji opšteg metabolizma. 

Kako testosteron utiče na telo i mozak muškarca?

Testosteron ne formira samo mišiće – on utiče i na mozak i ponašanje muškarca. Muškarci imaju receptore za testosteron u mozgu; kada se ovaj hormon veže za njih, podstiče lučenje “hormona dobrog raspoloženja” poput dopamina i serotonina. 

Zato normalan nivo testosterona doprinosi stabilnom raspoloženju, koncentraciji i donošenju odluka, kao i osećaju samopouzdanja i motivacije. 

Istovremeno, dovoljan nivo testosterona održava energičnost – poboljšava efikasnost ćelijskog stvaranja energije, što muškarcu daje vitalnost i izdržljivost.

Na telu, efekti su očigledni: testosteron gradi i održava mišiće, sprečava prekomerno gomilanje masti (posebno u predelu stomaka) i jača kosti. Takođe utiče na libido i seksualnu funkciju – neophodan je za zdrav seksualni nagon i normalnu erektilnu funkciju. Ukratko, ovaj hormon prožima i telo i um muškarca: od toga kako izgleda – do toga kako se oseća.

Koje funkcije testosteron ima na organizam muškarca?

Sažetak ključnih uloga testosterona u muškom organizmu:

• Razvoj polnih karakteristika: Omogućava pubertet i muške osobine (dublji glas, maljavost, razvoj testisa i penisa).
  
• Mišići i kosti: Održava mišićnu masu i snagu, kao i gustinu kostiju, štiteći od osteoporoze.
  
• Metabolizam i energija: Reguliše raspodelu masti u telu i ubrzava metabolizam. Podstiče stvaranje energije u ćelijama, pa utiče na nivo izdržljivosti i vitalnosti.
  
• Mozak i raspoloženje: Deluje na nerve i moždane centre – stabilizuje raspoloženje, pospešuje kognitivne funkcije (pamćenje, fokus) i doprinosi samopouzdanju. Mnogi muškarci kažu da se uz pravilan nivo testosterona “osećaju kao svoji”.
  
• Seksualno zdravlje: Ključan je za libido (polnu želju), potporu erektilnoj funkciji i produkciju sperme. Normalan nivo testosterona znači i zdrave seksualne funkcije, što utiče na reproduktivnu sposobnost i zadovoljstvo u seksualnom životu.

Sve ove funkcije pokazuju koliko je testosteron višestruko važan – nije to samo “hormon za mišiće”, već i hormon koji utiče na psihičko blagostanje, motivaciju i ukupni kvalitet života muškarca.

Kako nizak testosteron može da utiče na mentalno zdravlje kod muškaraca?

Kada nivoi testosterona padnu ispod optimalnih, muškarac to često prvo oseti na svom mentalnom stanju. Nizak testosteron može izazvati čitav spektar psiholoških simptoma, koji se ponekad pogrešno pripisuju isključivo depresiji ili “krizi srednjih godina”. U nastavku ćemo videti koji se to mentalni signali javljaju kada hormon opadne.

Koji su psihološki simptomi niskog testosterona?

Muškarci sa niskim testosteronom neretko primećuju promene u raspoloženju i ponašanju. Neki od tipičnih psiholoških simptoma su:

• Hronično nizak nivo energije i motivacije: Osoba se oseća umorno i “ispražnjeno”, teško se pokreće za svakodnevne aktivnosti. Često opisuju da im nedostaje pokretačka snaga koju su ranije imali.
  
• Depresivno raspoloženje: Prodoran osećaj tuge, bezvoljnosti ili beznađa može biti prisutan. Muškarac sa niskim testosteronom može delovati povučeno, nezainteresovan za stvari u kojima je ranije uživao, i generalno izgledati “odsutno”.
  
• Razdražljivost i nagle promene raspoloženja: Iako je nizak testosteron češće povezan sa potištenošću, neki muškarci primećuju i pojačanu razdražljivost, “kraći fitilj” i sklonost bržoj frustraciji nego ranije. Okolina može primetiti da je osoba “nervoznija bez očiglednog razloga”.
  
• Anksioznost: Pojava anksioznih osećanja ili pojačanog straha takođe se dovodi u vezu sa niskim testosteronom. Muškarac može osećati unutrašnji nemir, napetost ili paničnost, čak i kada nema novog spoljašnjeg stresa.
  
• Poremećaji spavanja: Nizak testosteron kao jedan od simptoma ima loš san – muškarac teško zaspi, nemirno spava, rano se budi … i bude umoran ceo dan. Insomnija i loš kvalitet sna česti su pratioci hormonskog disbalansa.
  Dakle, muškarac ima potrebu da spava, ne može, postaje frustiran i depresivan… pravi začarani krug.

Drugim rečima, simptomi nekada zaista i podsećaju na kliničku depresiju: nedostatak energije, gubitak interesovanja za stvari u kojima je ranije uživao, promenjeno raspoloženje i smetnje sa snom. Neretko se dešava da je muškarac pogrešno lečen od depresije, a da je suštinski uzrok bio hormonalni – što ćemo razmotriti u nastavku.

Da li se mogu pojaviti depresija, anksioznost, razdražljivost, nesanica?

Da, apsolutno. Nizak testosteron može “imitirati” klasične mentalne poremećaje. Jedna od studija pokazuje da hipogonadizam (manjak testosterona) deli mnoge simptome sa depresijom: od razdražljivosti i promena raspoloženja, preko pada libida i energije, do anksioznosti, loše koncentracije i poremećaja sna.

U praksi, muškarci sa niskim testosternom često prijavljuju kombinaciju depresivnog raspoloženja i anksioznosti – osećaju se potišteno, ali i napeto bez jasnog razloga. Uz to ide i nesanica ili isprekidan san: osoba teško spava, a i kada se probudi, oseća se umorno.

Dr Lawrence Hakim, urolog, napominje da se ljudi sa niskim testosteronom često pogrešno dijagnostikuju kao depresivni, jer se simptomi preklapaju – nizak energetski nivo, gubitak interesa za aktivnosti koje su ih nekad radovale, povlačenje u sebe – sve to može ličiti na depresiju. Tek detaljnim pregledom i laboratorijskim analizama otkrije se da je posredi hormonski problem, a ne “samo” psihijatrijski. 

Stoga, ako primetite ove simptome, važno je razmotriti i hormonski status kao moguć uzrok, umesto odmah pripisati sve psihičkom stanju.

Kako se menja emocionalna otpornost?

Jedan suptilan, ali značajan efekat niskog testosterona je pad emocionalne otpornosti. Emocionalna otpornost podrazumeva našu sposobnost da se nosimo sa stresom, da se psihički “oporavimo” posle teških događaja i da se ne slomimo pred svakodnevnim izazovima. Kada je testosteron hronično nizak, muškarac može primetiti da ga stvari lakše izbace iz takta i da mu je teže da se sabere posle stresnog dana.

Drugim rečima, stres postaje teže podnošljiv – ono što ranije možda ne bi uznemirilo osobu, sada izaziva preplavljujuću anksioznost ili beznađe. Muškarac sa niskim testosteronom se može osećati preopterećeno obavezama koje je ranije rutinski obavljao.

Česte su žalbe tipa: “Kao da više nemam snage da kontrolišem emocije, sitnice me pogode”. Neki opisuju i pad tolerancije na frustraciju – manjak strpljenja i povećanu impulsivnost ili plačljivost.

Razlog za ovo je delom biološki: nizak nivo testosterona povezan je sa manjkom energije i lošijim raspoloženjem, što smanjuje rezervu kojom se branimo od stresa.

Кada smo već iscrpljeni i anksiozni, teže nam je da ostanemo smireni pred izazovima. Dobra vest je da se povećanjem nivoa testosterona često primećuje porast emocionalne otpornosti – muškarci su potvrdili da se osećaju stabilnije i sposobnije da “izdrže udarce” nakon što počnu da leče hormonski disbalans.

Koji su fizički i mentalni simptomi istovremeno prisutni kod muškaraca sa disbalansom?

Hormoni poput testosterona ne prave razliku između tela i psihe – oni utiču na ceo organizam odjednom. Zato se kod muškaraca sa disbalansom testosterona obično javljaju istovremeno i fizički i mentalni znaci. Ova kombinacija simptoma može biti važan trag da se radi baš o hormonalnom problemu. 

Nedostatak fokusa i motivacije

Jedan od čestih tandem-simptoma jeste gubitak koncentracije i volje. Muškarac sa niskim testosteronom može primetiti da mu je teško da se usredsredi na posao ili kompleksnije zadatke. Uz to, motivacija opada: stvari koje je ranije radio sa entuzijazmom sada mu deluju zamorno ili besmisleno. Osećaj cilja i pokretačke energije se istanjuje, što direktno utiče na produktivnost.

Ova kombinacija se često manifestuje kao otežano donošenje odluka – kada smo nefokusirani i bez motivacije, i jednostavne odluke mogu postati izazov. 

Pacijenti opisuju da odlažu obaveze, da se “ne prepoznaju” jer su nekad bili odlučni, a sada su neodlučni i pasivni. Dok se ovakvi simptomi mogu javiti i kod depresije, važno je znati da su i tipični za manjak testosterona. Kada se hormonski balans vrati, fokus i volja se posle nekog perioda vrate “u normalu”.

Povećana anksioznost bez razloga

Kao što smo spomenuli, anksioznost je čest pratilac niskog testosterona. Međutim, ovde se često radi o anksioznosti koja nije jasno vezana za spoljašnje okolnosti – javlja se kao unutrašnji nemir “bez razloga”. Muškarac može odjednom osećati pojačanu zabrinutost, napetost ili čak paniku, iako objektivno nema nove probleme koji bi to objasnili.

Ovaj simptom u kombinaciji sa padom energije može biti zbunjujući – osoba je istovremeno malaksala i anksiozna. Ta “neosnovana” anksioznost se često smanjuje kada se hormonski nivo popravi. Važno je, naravno, isključiti i druge uzroke (poput hroničnog stresa ili anksioznih poremećaja), ali ako primetite da vas obuzima strah i tenzija koji nisu tipični za vas, a javljaju se sa ostalim simptomima niskog testosterona, vredi ispitati hormone.

Poteškoće sa donošenjem odluka

Kognitivne funkcije kao što su odlučivanje, planiranje i rešavanje problema mogu trpeti kada je testosteron nizak. Muškarci često navode da im je teže da donesu odluku – čak i oko sitnica se premišljaju ili osećaju mentalnu zamorenost pri odlučivanju. Ovo je verovatno posledica kombinacije slabije koncentracije i samopouzdanja.

Biološki gledano, testosteron ima uticaj na određene moždane centre povezane sa izvršnim funkcijama. Kada ga manjka, mozak radi “usporeno”. Zbog toga se muškarac može osećati nesigurno kada je u pitanju prosuđivanje.

Ovaj simptom je značajan jer utiče i na posao i na privatni život – odgađanje odluka može voditi u dodatne probleme i još veći stres. Dobra vest je da odgovarajuća terapija koriguje nizak testosteron, poboljšava mentalnu oštrinu, pa samim tim i sposobnost efikasnog odlučivanja.

Osećaj “otuđenosti od sebe” ili gubitka identiteta

Jedan od poražavajućih simptoma koje muškarci opisuju u Rado Health centru jeste “više nisam onaj stari ja”. To je subjektivan osećaj otuđenosti od sopstvene ličnosti ili gubitka identiteta. Muškarac može imati utisak da gubi svoje prepoznatljive osobine – npr. nekad vedar i društven, sada je povučen i tužan; ili od nekada ambicioznog i hrabrog, pretvorio se u apatičnog i plašljivog.

Ovaj osećaj “nisam svoj” često prati dugotrajni hormonski disbalans. Mnogi muškarci ne shvataju da njihovi osećaji “odvojenosti od života” ili kao da su izgubili sebe mogu biti povezani baš sa niskim testosteronom. Kada se nivo hormona vrati, pacijenti često opisuju iskustvo kao da su se “ponovo probudili” ili “vratili sebi”. Ponovo osećaju onaj stari identitet, interesovanja i emocije.

Naravno, osećaj otuđenosti može imati i druge uzroke (npr. teška depresija), ali u kontekstu niskog testosterona on dolazi zajedno sa fizičkim znacima (npr. pad energije, snage) i tada je hormonska terapija često ključ da se osoba ponovo oseća kao “ja”.

Kako muškarac može znati da li je mentalni problem posledica hormona?

Kada se suočavamo sa simptomima poput depresije ili anksioznosti, ključno pitanje je: “Da li je ovo zbog životnih okolnosti i psiholoških faktora, ili je nešto fiziološko i hormonsko, u osnovi?” Često se uzroci prepliću, ali postoje neki nagoveštaji koji mogu navesti muškarca da posumnja na hormonski uzrok mentalnih tegoba.

Kada posumnjati da je uzrok fiziološki?

Trebalo bi razmotriti hormonski disbalans kao uzrok psihičkih simptoma kada se oni javljaju udruženo sa fizičkim promenama. Konkretno, ako uz promene raspoloženja primetite i simptome na telu ili seksualnoj funkciji, to je crvena zastavica.

Na primer: naglo dobijanje na težini, pad libida ili erektilne smetnje, gubitak mišićne mase ili snage – zajedno sa depresivnošću ili anksioznošću – sugerišu da bi testosteron mogao biti u padu.

U Rado Health centru, kod svakog muškarca koji se javi sa ovakvim kombinovanim tegobama (posebno ako postoji neki oblik seksualne disfunkcije paralelno sa promenama raspoloženja) obavezno proveravamo nivoe ukupnog i slobodnog testosterona. Drugim rečima, pre nego što se zaključi da neko ima “samo” depresiju ili anksiozni poremećaj, potrebno je isključiti organski uzrok poput hipogonadizma.

Na hormonski uzrok takođe možete posumnjati ako klasične metode za mentalne probleme ne daju rezultate. Recimo, ako ste pokušali psihoterapiju ili antidepresive, a stanje je i dalje loše, vredi ispitati hormone. Takođe, odsustvo jasnog spoljnog okidača (npr. depresija se javlja “iz čista mira”, u periodu kada inače nemate životnih trauma) može ukazivati da nešto u telu nije u balansu.

Ukratko, kombinacija “simptomi u glavi + simptomi u telu” je signal da uradite i fiziološke provere. Mnogi lekari opšte prakse i psihijatri sada upućuju pacijente na hormonske analize upravo da bi isključili ovaj uzrok pre nego što kreiraju terapiju za lečenje.

Koja su pitanja za samoprocenu?

Ako se pitate da li bi vaši problemi mogli biti hormonske prirode, možete uraditi malu samoprocenu. Iskreno sebi odgovorite na sledeća pitanja:

• Energija i umor: Da li se poslednjih meseci osećate konstantno umorno i iscrpljeno, čak i kada se dovoljno naspavate? Je li vam opao onaj dnevni nivo energije?
  
• Motivacija i zadovoljstvo: Da li ste izgubili volju za aktivnostima u kojima ste ranije uživali? Da li vam nedostaje pokretač – teško vam je da se naterate da započnete stvari i često vam sve deluje kao teret?
  
• Raspoloženje: Da li se osećate tužno, beznadežno ili anksiozno bez nekog jasnog razloga? Da li primećujete da ste razdražljiviji nego pre, da “planete” za sitnice ili da ste često na ivici suza?
  
• Fokus i pamćenje: Imate li problema sa koncentracijom i mentalnom oštrinom? Da li vam je teško da se fokusirate na posao ili da zapamtite informacije koje su vam ranije išle glatko?
  
• Fizičke promene: Da li ste primetili da vam opada mišićna masa ili snaga? Javljaju li se neobjašnjive promene u telu, poput povećanja masnih naslaga (pogotovo oko struka)? Kako stoje stvari sa seksualnom funkcijom – je li libido oslabio ili imate poteškoća sa erekcijom?

Ako ste se prepoznali u više ovih pitanja, posebno ako se simptomi javljaju u isto vreme, postoji realna mogućnost da hormoni igraju ulogu. Naravno, ovi znaci nisu dokaz sami po sebi – ali su dobar podsetnik da sledeći korak bude laboratorijska provera hormona, umesto isključivo psihološka analiza. 

Šta kažu laboratorijske analize?

Laboratorijske analize krvi su jedini pouzdan način da se utvrdi da li muškarac ima nizak testosteron. Osnovna analiza meri ukupan testosteron u serumu. Najbolje je da se krv vadi ujutru između 7 i 10 časova (jer tada su nivoi najviši). Ukoliko je ukupni testosteron snižen ili na donjoj granici referentnih vrednosti, često se radi i slobodan testosteron (bioaktivni oblik hormona) kako bi se preciznije procenila situacija.

Normalne referentne vrednosti za totalni testosteron su okvirno od 300 do 800-1000 ng/dL, u zavisnosti od laboratorije. Međutim, važno je naglasiti da se ne posmatraju samo brojke – ključna je kombinacija rezultata i simptoma. Neko može imati 320 ng/dL (formalno “normalno”), a da ipak ima sve simptome manjka testosterona; drugi mogu sa 280 ng/dL funkcionisati bez izrazitih tegoba.

Zato se analize tumače individualno. Lekar će verovatno tražiti i nivo globulina koji veže polne hormone (SHBG), jer on utiče na količinu slobodnog testosterona. Pored toga, često se proverava i luteinizirajući hormon (LH) iz hipofize – ako je LH visok, a testosteron nizak, problem je verovatno u testisima; ako su oba niska, uzrok može biti u hipofizi ili hipotalamusu.

Nekada se rade i dodatne analize: estradiol (estrogen), prolaktin, pa čak i hormoni štitne žlezde, jer disbalans tih hormona može uticati na opšte stanje i imitirate simptome niskog testosterona.

Zapamtite: Jedna izolovana analiza nije uvek dovoljna. Testosteron fluktuira tokom dana i dana u nedelji. Ukoliko je rezultat blizu granice, lekar će ponoviti test. Takođe, treba se uveriti da li su vrednosti stalno niske ili povremeno (npr. zbog akutnog stresa ili bolesti mogu privremeno pasti).

Na kraju, laboratorijski nalaz je deo slagalice – ako imate i simptome i niske vrednosti, vrlo je verovatno da je upravo hormonalni disbalans uzrok vaših tegoba. 

U suprotnom, ako su hormoni u redu, vaš lekar će tragati dalje za uzrocima simptoma (npr. nedostatak vitamina, hronični stres, psihološki faktori itd.), ali barem ćete biti sigurni u to šta nije problem.

Kako stres i mentalni poremećaji utiču na nivo testosterona?

Veza između psihe i hormona je dvosmerna ulica. Ne utiče samo testosteron na mentalno stanje – i mentalno stanje može uticati na testosteron. Posebno su zanimljivi odnosi sa depresijom i hroničnim stresom, jer se tu stvara svojevrstan začarani krug. 

Da li depresija snižava testosteron, ili obrnuto?

Odgovor je: oboje je moguće. Savremena istraživanja pokazuju da postoji snažna veza između depresije i nivoa testosterona kod muškaraca, ali ta veza nije jednostrana.

• S jedne strane, muškarci sa hroničnom ili teškom depresijom često imaju niže nivoe testosterona od zdravih vršnjaka. Depresija može poremetiti osovinu hipotalamus-hipofiza-testisi, dovodeći do tzv. funkcionalnog hipogonadizma (testisi su zdravi, ali “ne dobijaju signal” zbog depresivnog stanja). Drugim rečima, teška depresija se pojavljuje kao jedan od mogućih uzroka niskog testosterona kod muškaraca. Takođe, određeni antidepresivi mogu neželjeno uticati na seksualnu funkciju i libido, što indirektno signalizira probleme s hormonima.
  
• S druge strane, nizak testosteron može izazvati ili pogoršati depresiju. Muškarci sa primarnim hipogonadizmom (kada telo ne proizvodi dovoljno hormona) često ispoljavaju simptome blage do umerene depresije, anksioznosti, nesanice i kognitivnih poteškoća. Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da ako su ti depresivni simptomi blagi, mogu se popraviti kada se muškarcu da hormonska terapija testosteronom. Međutim, kod vrlo teških, ozbiljnih depresija, samo testosteron nije dovoljan – u takvim slučajevima obično ne dolazi do poboljšanja raspoloženja samom TRT terapijom, što znači da primarni uzrok depresije nije samo manjak hormona već i drugi neurohemijski faktori.

Sve ovo ukazuje da je veza kompleksna i dvosmerna. Depresija može spustiti testosteron, a nizak testosteron može gurnuti u depresivno stanje – lako nastane vrtlog u kom jedno drugo pogoršava. Zato je važno kod muškaraca sa depresijom proveriti hormone, ali i kod muškaraca sa hormonskim problemom obratiti pažnju na mentalno zdravlje. Holistički pristup (kakav zastupa funkcionalna medicina) gleda oba aspekta istovremeno.

U praksi: ako muškarac ima uporne depresivne simptome, a klasična terapija ne daje rezultate, proverom testosterona može se otkriti skriveni faktor i njegovo korigovanje moglo bi da olakša depresiju. Istovremeno, lečenje same depresije (psihoterapijom, antidepresivima) može indirektno pomoći oporavak osi i povratak testosterona na normalu. U idealnom slučaju, oba pristupa se kombinuju za najbolje rezultate.

Može li hronični stres iscrpeti hormonski sistem?

Da, hronični stres može značajno umanjiti nivo testosterona i generalno “iscrpiti” hormonalni balans. Kada smo pod stalnim stresom, naše telo luči previše kortizola – hormona stresa. Akutno, to je korisno (priprema nas za reakciju “bori se ili beži”), ali ako je kortizol stalno povišen, nastaju problemi. Jedan od njih je što visok kortizol suzbija proizvodnju testosterona na više načina:

• Remeti rad hipotalamusa i hipofize koji orkestriraju lučenje polnih hormona – praktično “sabotira” signal testisima da proizvode testosteron.
  
• Može smanjiti lučenje luteinizirajućeg hormona (LH) u hipofizi, koji je glavni okidač za testosteron u testisima. Manjak LH hormona znači manjak testosterona.
  
• Povećava aktivnost enzima aromataze, koji brže pretvara testosteron u estrogen – što dodatno snižava muški testosteron, a povećava nivo estrogena.

Osim ovih direktnih efekata, stres često vodi i do lošijih životnih navika (loša ishrana, manjak sna, alkohol), što sve skupa utiče na hormone. Hronično povišen kortizol takođe stvara uporno upalno stanje u telu i doprinosi insulinskoj rezistenciji – a obe stvari su povezane sa nižim testosteronom.

Zanimljivo je da i obrnuto važi: nizak testosteron pojačava osetljivost na stres. Muškarci sa manjkom ovog hormona teže podnose psihičke napore i brže im skače kortizol pod opterećenjem. Tako se može stvoriti začarani krug: stres spusti testosteron, nizak testosteron čini da još gore reagujemo na stres, što dalje obara hormone.

Rešenje? Stres ne možemo potpuno izbeći, ali možemo raditi na tome da ga bolje regulišemo i time zaštitimo hormone. Tehnike relaksacije, meditacija, vežbe disanja – sve to pomaže da se kortizol drži pod kontrolom.
Takođe, adekvatan san (7-8 sati) je ključan jer se najveći deo testosterona luči tokom dubokog sna; hronična neispavanost sigurno obara testosteron. Balansiranjem načina života i po potrebi medicinskim tretmanom, moguće je prekinuti ovaj krug i obnoviti normalan rad hormonskog sistema.

Da li hormonska terapija (TRT) pomaže i mentalnim simptomima?

TRT (Therapy Replacement Therapy), odnosno terapija nadoknade testosterona, primarno je osmišljena da vrati fiziološke nivoe hormona i otkloni telesne simptome hipogonadizma.

Ipak, iskustva pacijenata i sve više studija pokazuju da TRT može imati značajan pozitivan efekat i na mentalne simptome. Naravno, ishod zavisi od konkretnog slučaja, ali hajde da vidimo šta nauka i praksa kažu.

Šta pokazuju studije o TRT-u i depresiji?

Nekoliko značajnih istraživanja – uključujući meta-analize više kliničkih studija – ukazuju da testosteronska terapija može ublažiti simptome depresije kod muškaraca.
U pregledu 27 placebo-kontrolisanih ispitivanja utvrđeno je da je testosteron imao umeren antidepresivni efekat u poređenju sa placebom. Takođe, pokazalo se da su najbolji rezultati primećeni kod onih koji su dobijali relativno više doze testosterona (unutar medicinski dozvoljenih granica) i kod onih čija depresija nije bila ekstremno teška.

Međutim, važno je naglasiti: ako je težina depresije velika (npr. depresivni poremećaj sa izraženim suicidalnim mislima ili psihotičnim simptomima), TRT neće moći nikada biti zamena za standardni antidepresivni tretman. 

Teški depresivni simptomi obično ne reaguju na sam testosteron. U takvim slučajevima, TRT se eventualno kombinuje sa psihijatrijskim lečenjem, ili se primenjuje tek kada se osnovna depresija ublaži drugim sredstvima.

U celini gledano, naučni konsenzus postaje sve jasniji: kod adekvatno odabranih pacijenata, nadoknada testosterona može značajno popraviti raspoloženje, smanjiti depresivnost i anksioznost. Ovo je ogromna stvar, jer otvara vrata novom vidu terapije za one kojima klasični antidepresivi nisu pomogli, a ispostavi se da imaju nizak testosteron. Naravno, sve mora biti pod nadzorom lekara i uz praćenje potencijalnih rizika.

Ko se smatra kandidatom?

Kandidat za TRT je pre svega muškarac koji ima klinički dokazan nizak nivo testosterona (ispod normalne granice) i simptome koji se s tim poklapaju. Dakle, nije dovoljno samo “loš test” ili samo simptomi – potrebna je kombinacija. 

Više o ovoj temi pročitajte ovde.

Da li se muškarci posle TRT terapije „vrate sebi“?

Veoma često – da, muškarci opisuju da su se “vratili sebi” nakon uspešno sprovedene TRT terapije. U roku od nekoliko nedelja do par meseci od početka terapije, kako hormoni dosegnu optimalan nivo, pacijenti izveštavaju niz pozitivnih promena:

• Povratak energije i vitalnosti: Hronični umor nestaje, vraća se ona prirodna budnost i poletnost. Jedan pacijent je rekao: “Čim sam počeo sa TRT, nestao je umor. Energija mi se vratila, osećao sam se kao da imam 20 godina ponovo”.
  
• Bolje raspoloženje i mentalni fokus: Depresivne misli se razvedravaju, vraća se pozitivniji pogled na život. Muškarci kažu da opet imaju “pozitivan mindset” i volju za aktivnostima. Koncentracija i mentalna bistrina se popravljaju, više nema onog zamućenog osećaja.
  
• Obnova emocionalne stabilnosti: Nestaju nagle promene raspoloženja i neopravdana nervoza. Jedan primer iz prakse: muškarac srednjih godina posvedočio je da su ga deca pre terapije zvala “mrzovoljni tata”, a posle terapije “naš stari tata, opet nasmejan”. On kaže: “Bio sam druga osoba, mrzovoljan i povučen. Sada na TRT, opet sam onaj stari – stvari me ne nerviraju kao pre, vraćam se na staro ja”. Porodica je primetila da im je odnos “kao nekada”, što govori u prilog vraćanja ličnosti na pravi kolosek.
  
• Motivacija i samopouzdanje: Uz normalizaciju hormona, muškarci osećaju nalet motivacije i preduzimljivosti. Vraća se i zdrav nivo agresivnosti (one pozitivne, takmičarske energije). Samopouzdanje raste – prirodno, jer se osećaju snažnije, vitalnije i psihički stabilnije.

Naravno, iskustva mogu varirati. TRT terapija nije čarobni štapić za sve – ako postoje nerešeni psihološki konflikti ili spoljašnje stresne okolnosti, i na njima treba raditi. Kada se hormoni dovedu u red, muškarac se često oseća bolje – sa svim svojim karakternim osobinama, ambicijama i emocijama koje su bile zamućene hormonskim nedostatkom.

Postoje li prirodni načini da se testosteron poboljša i mentalno stanje stabilizuje?

Postoje brojne prirodne terapije koje mogu pomoći da se testosteron podigne ili optimizuje, što će posredno poboljšati i mentalno stanje. Funkcionalna medicina naročito stavlja akcenat na promene načina života i tzv. biohakovanje – odnosno ciljane navike i dodatke koji mogu izvući maksimum iz vašeg tela na prirodan način. 

Ishrana, san, fizička aktivnost

Ovo su tri stuba zdravog testosterona (i zdravog uma):

• Ishrana: Kvalitetna, nutritivno bogata ishrana može značajno uticati na nivo hormona. Pre svega, potrebno je unositi dovoljno proteina (za održavanje mišićne mase i zdrave nivoe hormona), zdravih masti (testosteron je steroidni hormon, nastaje od holesterola – dijete potpuno bez masti mogu sniziti T), kao i puno povrća i voća radi vitamina i minerala. Posebno su važni cink, magnezijum, vitamin D i vitamini B grupe, jer učestvuju u sintezi testosterona. Ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama – npr. omega-3 iz ribe, orašasti plodovi, maslinovo ulje, zeleno povrće – može smanjiti upale u telu i tako indirektno podići testosteron. Izbegavanje prekomernog šećera i prerađene hrane takođe pomaže (gojaznost i insulinška rezistencija obaraju testosteron).
  
• San: Ništa bez dobrog sna! Hronična neispavanost drastično snižava testosteron, čak i kod mlađih muškaraca. Tokom dubokog sna (posebno REM faze) luči se najveća količina dnevnog testosterona. Zato, uvrstite kvalitetan san u svoju rutinu: lezite i ustajte u isto vreme, ciljajte na barem 7 sati neprekinutog sna. Ako imate apneju ili hrkanje, rešite i to – jer poremećaji spavanja sabotiraju hormone. Bolji san = bolja hormonska slika = stabilnije raspoloženje.
  
• Fizička aktivnost: Vežbanje je moćan prirodni stabilizator testosterona. Pre svega, trening sa opterećenjem (tegovi, vežbe snage) stimuliše lučenje testosterona i pomaže u izgradnji mišića, koji su metabolički aktivni i podržavaju hormonsko zdravlje. Takođe, visoko-intenzivni intervalni trening (HIIT) može povoljno uticati na T nivoe (za razliku od dugotrajnog kardio treninga izdržljivosti koji ponekad može i sniziti T ako je preteran). Redovna fizička aktivnost takođe pomaže mentalno: smanjuje stres i poboljšava raspoloženje, čime se snižava kortizol i odblokira proizvodnja testosterona. Bitno je ne preterati – hronični pretreniranost može imati suprotan efekat, podižući kortizol i trošeći telo. Nađite balans: 3-4 treninga snage nedeljno, uz kretanje (šetnje, lagani kardio) ostalim danima, idealna su formula za većinu. Mnogi muškarci primete da im se kroz par meseci treninga i zdrave ishrane ne samo popravlja definicija tela već i vraća seksualni nagon i dobro raspoloženje – što je jasan znak da testosteron ide na gore.
  

Upravljanje stresom

Kao što smo rekli, hronični stres snižava testosteron. Stoga, sve što smiruje um biće od koristi. To može biti meditacija, joga, tehnike disanja, masaža, vreme u prirodi ili hobi koji vas opušta. Poenta je da redovno “praznite” nagomilani stres. 

Time čuvate i mentalno zdravlje i hormonalni balans. Neki muškarci potcenjuju ovaj aspekt, ali kasnije shvate da im se, recimo, posle mesec dana redovne meditacije i sna, ne samo popravilo raspoloženje nego i laboratorijski testosteron skočio. Telo voli kada nismo stalno pod pritiskom – tada radije luči anaboličke hormone (poput testosterona) umesto kataboličkih (poput kortizola).

Dodaci ishrani (suplementi)

Postoji i čitav arsenal prirodnih suplemenata koji mogu podržati testosteron. Naravno, treba imati realna očekivanja – nisu “čarobni” kao medicinski testosteron, ali mogu pomoći, posebno ako imate deficit nekog nutrijenta. 

Već smo pomenuli cink, magnezijum i vitamin D – ako krvne analize pokažu da vam nedostaju, suplementacija može značajno doprineti porastu testosterona. Suplementacija cinkom kao i vitamin D mogu da pomognu kod balansa niskog testosterona, ali je veoma važno da preporuku, sastav i doziranje dobijete od strane lekara.

Naravno, treba biti oprezan – suplemente treba uzimati ciljano i po mogućstvu uz konsultaciju lekara, jer nepotrebno uzimanje može biti gubljenje novca ili čak štetno (npr. previše vitamina D ili cinka može izazvati druge probleme). 

Ali u okvirima preporučenog, suplementi i korekcija ishrane su prva linija odbrane pre nego što se posegne za lekovima.

FAQs (Često postavljana pitanja)

Imam 32 godine i ne mogu da se nateram da ustanem iz kreveta. Da li je moguće da mi je nizak testosteron uzrok depresije?

Moguće je, pogotovo ako uz tu tešku bezvoljnost primetite i druge simptome niskog testosterona. Iako se u 32. godini ne očekuje andropauza, moderni stil života (hroničan stres, neispavanost, gojaznost) može dovesti do pada testosterona i kod mlađih muškaraca. Nizak testosteron može dati osećaj depresije – stalni umor, manjak motivacije da započnete dan, pa i pesimistične misli. Mnogi muškarci opisuju upravo scenario: ujutru nemaju snage da ustanu, sve deluje besmisleno. Ako kod vas ne postoji neki jasan životni okidač za takvu depresiju, svakako proverite hormone.

Naravno, pre finalnog zaključka treba isključiti i druge uzroke (kliničku depresiju, nedostatak gvožđa, probleme sa štitnom žlezdom itd.). Ali test na testosteron je jednostavna stvar koja može dati odgovore. Stoga, zakažite konsultacije. Ako ispadne da postoji problem sa testosteronom – dobra vest je da postoji rešenje i da bi vam povratak hormona mogao značajno popraviti stanje.

Može li testosteron uticati na osećaj praznine i gubitak životne energije?

Da, nizak testosteron je često “krivac” za onaj osećaj unutrašnje praznine i gubitka životne radosti. Testosteron inače podržava mentalnu energiju i optimizam, pa kada ga nema dovoljno, muškarci opisuju da su “splasnuli”. Osećaj praznine je blisko povezan sa depresivnim simptomima koje nizak testosteron izaziva – nedostatak motivacije, ništa vas istinski ne raduje, sve deluje sivo. Takođe, hronični umor zbog niskog testosterona dovodi do toga da nemate “životne energije” ni za šta.

Zamislite hormon testosteron kao vatricu koja tinja u vama i gura vas napred. Kada ta vatra utihne, ostaje “hladnoća” – otud osećaj praznine. Dobra vest je da povratkom hormona često se vraća i žar za životom. Pacijenti kažu da im se ponovo javlja interesovanje za hobije, ambicije na poslu, seksualna želja – ukratko, vraća se životna iskra.

Naravno, važno je sagledati i druge aspekte: ponekad osećaj praznine može biti egzistencijalno ili psihološko pitanje. Ali ako se poklopio sa drugim znakovima hormonskog disbalansa, velika je verovatnoća da igra ulogu. U takvim slučajevima, tretman niskog testosterona (prirodnim putem ili TRT) često “napuni baterije” i subjektivni osećaj praznine nestaje, jer se energija i raspoloženje normalizuju.

Kako razlikovati depresiju od niskog testosterona?

Ovo može biti izazovno jer se simptomi prepliću, ali postoji par smernica. Ključna razlika je u prisustvu fizičkih i seksualnih simptoma koji nisu uobičajeni kod “čiste” depresije. Na primer, klinička depresija retko direktno izaziva gubitak mišićne mase, naglo gomilanje sala ili spuštanje jutarnje erekcije – dok nizak testosteron upravo to radi. Dakle, ako uz loše raspoloženje primetite i da ste fizički oslabili, ugojili se i libido vam je pao, veća je verovatnoća da je hormon u pitanju. Depresija može dovesti do smanjenja libido zbog psiholoških razloga, ali neće, recimo, povisiti ženski hormon (estradiol) ili stvoriti ginekomastiju – a nizak testosteron hoće (kroz disbalans estrogena).

Još jedan pokazatelj: depresija je često praćena osećanjima krivice, bezvrednosti, dubokim tugovanjem, dok kod niskog testosterona pre će dominirati praznina i apatija bez preteranog analiziranja sebe. Naravno, moguća je i kombinacija!

Zato je najsigurniji način razlikovanja – laboratorijska provera. Ako imate depresivne simptome, uradite test testosterona. Ako je normalan, verovatno je u pitanju primarno psihološki problem (ili nešto drugo fizički, npr. štitna žlezda). Ako je nizak, usmerićete lečenje ka hormonskom aspektu. 

Takođe, pogledajte reakciju na klasične antidepresivne mere: ako psihoterapija, poboljšanje sna i slično ne daju nikakav efekat, moguće je da se bavite posledicom umesto uzroka. S druge strane, ako vam recimo fizička aktivnost primetno popravi raspoloženje, to može implicirati i hormonsku pozadinu (jer vežbanje utiče na porast testosterona).

U praksi, mnogi lekari rade istovremeno: tretiraju blago antidepresivno pacijenta, ali i koriguju hormone ako su niski. Tako ne morate ni striktno da “pogodite” šta je šta – jer ćete pokriti obe baze. Vremenom će se pokazati – ako podizanje testosterona “skine” depresivne tegobe, znate da je uglavnom to bilo to. Ako i pored normalizacije hormona i dalje imate jake depresivne simptome, onda se treba fokusirati na primarnu depresiju drugim metodama.

Da li su suicidalne misli povezane sa hormonalnim disbalansom?

Suicidalne misli su ozbiljan simptom i obično su znak teške depresije, pa ih nikada ne treba ignorisati. Dakle, ne bismo rekli da testosteron direktno stvara suicidalne misli, već posredno, kroz pogoršanje depresije i raspoloženja do ekstremne mere.

U praksi, ako muškarac ima suicidalne misli, ne možemo reći “to je od hormona, hajde da sredimo testosteron pa će proći” – NE, to je signal za hitnu stručnu pomoć mentalnog zdravlja. Ali paralelno s tim, smisleno je pogledati i hormonski status. 

Ukoliko vi ili neko vama blizak ima takve misli, najvažnije je odmah se obratiti psihijatru ili pozvati nacionalnu SOS liniju za pomoć 011/7777-000!

Uradio sam test i imam nizak nivo testosterona, ali psihijatar mi kaže da to nije uzrok moje anksioznosti – da li da potražim drugo mišljenje?

Ovo je česta dilema u praksi, jer neki lekari ne pridaju mnogo značaja testosteronu u kontekstu mentalnih simptoma, dok novija istraživanja govore suprotno. Ako imate potvrđeno nizak testosteron i anksiozne simptome, svakako vredi potražiti drugo mišljenje, po mogućstvu endokrinologa ili urologa koji se bavi hormonskom terapijom.

Istina je negde na sredini: vaša anksioznost može imati i psihološke uzroke, ali nizak testosteron sigurno ne pomaže – može biti kofaktor koji pojačava anksioznost. Tako da, potražiti drugo mišljenje je nekada “pola zdravlja”.

Imam normalan libido, ali sam stalno bezvoljan i plačljiv – da li je moguće da je testosteron nizak?

Da, moguće je. Nizak testosteron se kod svakog muškarca ispoljava drugačije – ne moraju svi “čekirati” baš sve simptome. Tradicionalno, nizak libido se smatra glavnim znakom manjka testosterona i često jeste, ali ima slučajeva gde libido ostane relativno očuvan, a drugi simptomi su prisutni. Na primer, neki muškarci i dalje imaju želju za seksom (libido) jer na to mogu uticati i drugi faktori (psihološka bliskost, navika, mladost itd.), ali im je raspoloženje katastrofalno, razdražljivi su ili emotivno labilni.

Plačljivost i bezvoljnost koje pominjete više spadaju u depresivne simptome. Poznato je da testosteron utiče na regulaciju serotonina i dopamina, pa manjak može dovesti do osećaja tuge i lakog zapadanja u plač. To što vam je libido normalan je dobar znak, ali ne isključuje hormonalni problem. Obratite pažnju na druge fizičke pokazatelje: da li vam je padala fizička energija, da li ste gubili mišiće ili dobijali salo, kakva vam je jutarnja erekcija, da li se brijete redovno ili ste primetili da vam sporije raste brada? To su sve indirektni indikatori androgenog statusa.

Dakle, odgovor je: da, možete imati nizak T a da libido još nije stradao. 

Koja su vaša iskustva sa TRT-om i mentalnim zdravljem?

Iskustva muškaraca na TRT-u (uključujući pacijente, ali i lekare koji to prate) uglavnom su veoma pozitivna kada je reč o mentalnim aspektima. Većina muškaraca koji su bili dobri kandidati (znači zaista imali nizak testosteron) kažu da im se, posle inicijalnog perioda prilagođavanja doze, raspoloženje značajno poboljšalo. Konkretno, često čujemo: “Prestao sam da se stalno nerviram, lakše dišem psihički”, “Vratio mi se elan, više nisam depresivan”, “Anksioznost je nestala, opet se osećam smireno”.

Lekari u klinikama koje se bave TRT-om navode da njihovi pacijenti često smanjuju ili skidaju antidepresive nakon što se hormoni poprave (naravno, uz nadzor psihijatra), jer im prosto više nisu potrebni u istoj meri. Takođe, navode poboljšanje kognitivnih funkcija – ljudi kažu da im se vraća oštrina, produktivnost, lakše im je da ustaju ujutru i da se motivišu za dnevne zadatke.

Naravno, nije sve ružičasto za svakoga. Ponegde čujete i iskustva tipa: “TRT mi je malo pomogao, ali i dalje se borim sa depresijom”. To su verovatno slučajevi gde ili doza/hormonski režim nije optimalno pogođen ili je problem delom i na drugoj strani (npr. nerešena trauma, stres koji se nastavlja). 

No, ogromna većina kvalifikovanih pacijenata doživljava značajne mentalne benefite. Jedan endokrinolog je to ovako sročio: “Pacijenti ne dolaze samo zbog mišića ili seksa; mnogi dolaze jer žele da se opet osećaju kao oni sami, a to im hormonska terapija vraća”.

U mom iskustvu (kao narator ovog teksta koji se oslanja na izvore i tuđa svedočenja), mogu reći da su mentalne promene često najdramatičnije i najbrže primetne kod TRT-a, dok su fizički potrebni meseci da se vide svi efekti, raspoloženje, energija i mentalna jasnoća često se poprave u roku od nekoliko nedelja. To ne znači da je TRT euforičan stimulans – ne, to je suptilniji, ali postojan osećaj da ste “normalniji”. Мuškarci često kažu: “Ne osećam se dopingovano ili nešto, nego jednostavno – normalno, kako bi trebalo da bude”. I to upravo i jeste cilj: vratiti vas na vaš optimum, gde i glava i telo rade usklađeno.

Dakle, iskustva su uglavnom takva da TRT poboljša kvalitet života i mentalno stanje kod muškaraca kojima je bio potreban. Naravno, svaki organizam je drugačiji i važno je imati stručni nadzor i realna očekivanja.

Da li se ikome poboljšalo mentalno zdravlje nakon što su počeli sa hormonskom terapijom?

Da, mnogo puta. Niz slučajeva iz medicinske literature, ali i ličnih priča, potvrđuje da se mentalno zdravlje značajno poboljšalo kod muškaraca nakon početka TRT-a, ako im je pre toga testosteron bio hronično nizak. Čak su rađene i meta-analize koje su kvantifikovale ovo poboljšanje – kolektivno, muškarci na terapiji su imali smanjenje depresivnih simptoma u poređenju sa kontrolama. Dve odvojene meta-analize su zaključile da terapija testosteronom dovodi do znatnog opadanja nivoa depresije kod muškaraca.

No, ne moramo se oslanjati samo na brojeve. Evo konkretnih ilustracija:

• Cody (32 godine): Nakon sportskih povreda razvio je hormonski disbalans i tešku depresiju. Tri godine je pokušavao preko 30 stručnjaka, dok jedan nije otkrio da ima izrazito nizak testosteron. Uvedena mu je TRT. Posle kratkog vremena, opisuje “značajno poboljšanje raspoloženja i energije u relativno kratkom roku”. Takođe naglašava da mu je razumevanje da postoji fiziološki razlog zašto se osećao loše donelo olakšanje i omogućilo mu da preduzme druge korake za svoje mentalno zdravlje.
  
• Tim (47 godina): Patio je od umora, gubitka libida i simptoma depresije. Lekari su ga odbili za TRT jer je testosteron bio “u granicama normale”, pa je posle utvrđeno da je zapravo za njega to bio nizak testosteron. Nakon što je krenuo na TRT, izjavio je: “Umor je nestao. Energija i libido su se vratili. Osećam se kao da mi se mozak resetovao na pozitivno.” Takođe je rekao da od tada nema više epizoda depresije niti onih jutarnjih buđenja sa osećajem praznine – naprotiv, budi se optimistično. Njegova porodica je primetila ogroman preokret u njegovom raspoloženju i interakciji.
  

Naravno, nisu svi slučajevi isti – neko ko ima ozbiljnu bipolarnu depresiju, na primer, neće ozdraviti samo od TRT-a. Ali u kontekstu hipogonadizma ili suboptimalnog testosterona, itekako, mnogima se mentalno zdravlje popravilo. 

Da li je moguće imati nizak testosteron iako laboratorije kažu da je ‘normalno’?

Da, to je moguće i zapravo nije retka situacija. Laboratorijske “normalne” vrednosti testosterona su zasnovane na širokoj populaciji i kreću se, recimo, od oko 8 do 30 nmol/L (što je ~300 do 1000 ng/dL) za odrasle muškarce. Ako vaš rezultat padne bilo gde unutar tog opsega, lab će ga označiti kao “normalno”. Ali normalno ne znači nužno optimalno za vas. Neki muškarci imaju simptome pri donjim granicama normale, što se zove “niski unutar normalnog ranga”.

Dakle, referentne vrednosti su statistička slika. Takođe,laboratorijska statistika ne uzima uvek u obzir individualnu osetljivost: nekome i mali pad izazove tegobe, drugi su otporniji. Osim toga, bitno je i kada ste vadili krv, da li ste bili pod stresom, bolesni itd. – sve to može uticati.

Zato se u praksi lekari vode simptomima i ponavljanjem analiza. 

Summa summarum: da, možete biti u sivoj zoni gde lab kaže “normalno”, a vi se osećate kao da nije. U takvim slučajevima, tražite detaljniju evaluaciju: izmerite slobodan testosteron, proverite SHBG, možda uradite stimulacioni test ako treba. 

Konsultujte se sa specijalistom koji primenjuje savremene, personalizovane pristupe.

U Rado Health centru, gde se bavimo funkcionalnom i longevity medicinom, lekari će na više načina proveriti da li pacijent ima nivo testosterona optimalan za njegove godine, a ne samo iznad ili ispod neke granice. Poenta je da se leče ljudi, a ne brojevi – ako se osećate loše, a “sve je normalno”, nastavite da istražujete, jer normalno nije isto što i optimalno.

Kako ste znali da je problem u hormonima, a ne u životnim okolnostima?

Ovo pitanje mnogi muškarci postavljaju sebi dok tragaju za odgovorom šta nije u redu. Nije uvek lako znati – često i jeste kombinacija. Ali postoje neki lični uvidi i “aha” momenti koji su mnoge naveli na sumnju da su hormoni:

• “Radio sam sve kako treba, ali i dalje sam se osećao loše.” Recimo, čovek promeni posao na manje stresan, reši finansijske probleme ili slično, a njegova depresija/umor i dalje traju. To je signal da uzrok možda nije (više) spoljni. Ako su okolnosti dobre, a vi nemate energije ni volje, zapitajte se šta telu fali.
  
• Nelogičan splet simptoma: Npr. imate divnu porodicu, posao, sve objektivno ok, ali vi se osećate užasno. Depresija obično ima bar neki koren u nezadovoljstvu ili traumi. Ako toga nema, treba posumnjati na hormonski disbalans. Jedan pacijent je rekao: “Shvatio sam da nije do spolja – imao sam sve razloge da budem srećan, ali nisam mogao da budem. To me je navelo da pogledam unutra, u hormone.”
  
• Prisustvo fizičkih simptoma: Kao što smo već rekli, ako uz psihičke imate i telesne promene (npr. “zašto sam odjednom dobio stomak iako treniram?” ili “zašto nemam jutarnje erekcije više?”), to su jake indikacije za hormonski problem. Životne okolnosti ne utiču direktno na vaše mišiće i libido – hormoni da.
  
• Intuicija i informisanost: Mnogi su “znali” nakon što su se edukovali. Čitanje iskustava drugih muškaraca je pomoglo – prepoznali su se u pričama onih koji su imali nizak testosteron. Nekad jednostavno osećate da objašnjenje “to su godine/stres” nije dovoljno jer vidite vršnjake kako normalno žive.
  

U našem iskustvu, to je često proces eliminacije. Ako ste pokušali da promenite rutinu, smanjite stres, pričate sa terapeutom, uzimate vitamine, i opet se osećate loše – sledeća logična stvar je pogledati hormone. 

Najbolje što možete je da uradite objektivne testove. Ako test pokaže problem, imate putokaz. Ako ne, onda znate da tražite dalje u psihološkoj sferi. Ali nikad nemojte ignorisati ni jedno ni drugo. Često kažemo: “um ili telo?” – a odgovor je “i jedno i drugo” Gledajte sebe kao celinu. Upravo to radi funkcionalna medicina – spaja konce između hormona i života. Ponekad je zaista i odgovor “i jedno i drugo”, pa ćete možda rešavati i životne okolnosti i hormone paralelno. Što širi pogled imate, veća je šansa da ćete naći prave uzroke i rešenja za svoje stanje.

Ako se osećate loše, nemojte se zadovoljiti površnim objašnjenjem. Istražujte, pitajte, testirajte. Vaše telo vam često šalje signale – osluškujte ih. Kombinacijom edukacije i medicinskih testova, saznaćete da li su hormoni, okolnosti, mentalno zdravlje ili kombinacija. A onda možete preduzeti prave korake ka ozdravljenju, i fizički i mentalno.