Sindrom iritabilnog creva (IBS): Šta je i kako ga prepoznati

Sindrom iritabilnog creva (IBS), u narodu često nazvan i „nervozna creva“, predstavlja stanje sa kojim se mnogi ljudi susreću, a da toga ponekad nisu ni svesni. 

Sindrom iritabilnog creva (IBS) je poremećaj rada creva (hronični funkcionalni poremećaj debelog creva) kod kojeg se javljaju neprijatni simptomi poput bolova u stomaku, nadimanja i promena u ritmu rada creva, iako na samim crevima nema vidljivih oštećenja. 

Creva izgledaju potpuno zdravo, ali su preosetljiva i drugačije reaguju na svakodnevne podražaje poput hrane i stresa, jer je to funckionalni poremećaj rada i pokretljivosti creva, a ne u oštećenju tkiva debelog creva.

Baš zato se sindrom iritabilnog creva (IBS) smatra funkcionalnim poremećajem: nema zapaljenja, infekcije ili strukturalne promene, već je poremećen način na koji digestivni sistem radi.

Mnogi ljudi sa ovim problemom godinama žive bez jasnog odgovora na pitanje šta im se zapravo dešava. Simptome često doživljavaju kao nešto prolazno, kao posledicu stresa, loše ishrane ili ubrzanog načina života, pa se ne odlučuju da potraže stručnu pomoć. 

Međutim, simptomi se mogu vraćati iznova i iznova, menjati intenzitet i postajati deo svakodnevice, što vremenom utiče na raspoloženje, energiju i kvalitet života.

Zato je važno na vreme prepoznati signale koje telo šalje i razumeti da bolovi u stomaku, nadimanje ili česte promene u radu creva nisu nešto što treba ignorisati ili prihvatiti kao „normalno stanje“. 

Kada se simptomi pravilno prepoznaju i razumeju, mnogo je lakše pronaći načine da se ublaže, drže pod kontrolom i da se ponovo uspostavi osećaj ravnoteže i komfora u svakodnevnom životu.

Koji tipovi IBS-a postoje?

Iako se IBS često opisuje kao jedno stanje, on se može ispoljavati na različite načine. Zbog toga doktori razlikuju nekoliko tipova IBS-a, u zavisnosti od toga kako najčešće izgleda rad creva tokom perioda kada su simptomi izraženi.

Osobe sa IBS-om nemaju stalno iste simptome. Nekada mogu imati sasvim normalan ritam rada creva, a zatim ponovo dođu dani kada se simptomi jave.

Upravo način na koji se ti simptomi ispoljavaju pomaže da se odredi koji tip IBS-a je prisutan.

IBS sa dominantnim zatvorom (IBS-C)

Kod ovog tipa IBS-a, glavni problem je usporen i otežan rad creva.

Najčešće se javljaju:

• stolica koja je tvrđa i nepravilnog oblika
• otežan ili neredovan odlazak u toalet
• izražen osećaj nadutosti i pritiska u stomaku
• utisak da se rad creva nije u potpunosti regulisao nakon odlaska u toalet

Osobe sa ovim oblikom IBS-a često imaju osećaj težine i nelagodnosti u stomaku, posebno nakon obroka ili tokom dana kada su manje fizički aktivne.

IBS sa dominantnom dijarejom (IBS-D)

Kod ovog tipa IBS-a, simptomi su drugačiji i uglavnom se vezuju za ubrzan rad creva.

Najčešće se javljaju:

• učestaliji odlasci u toalet
• stolica koja je mekša ili tečnija nego ranije
• nagla i hitna potreba za odlaskom u toalet
• grčevi i nelagodnost u stomaku neposredno pre odlaska u toalet
• povremeno prisustvo sluzi

Simptomi se često pojačavaju nakon obroka ili u periodima stresa, a mnogi ljudi opisuju da moraju brzo da reaguju čim osete potrebu za odlaskom u toalet. To može biti neprijatno i ometati svakodnevne aktivnosti, posebno kada se simptomi javljaju iznenada.

Mešoviti tip IBS-a (IBS-M)

Ovo je jedan od najčešćih oblika IBS-a. Kod njega se smenjuju periodi usporenog i ubrzanog rada creva, pa se simptomi mogu menjati iz dana u dan ili iz nedelje u nedelju. 

Nekada dominira osećaj nadutosti i otežan rad creva, a zatim može uslediti faza sa učestalijim odlascima u toalet i mekšom stolicom.

Zbog ovih čestih i nepredvidivih promena, ljudi sa mešovitim tipom IBS-a često imaju utisak da nikada ne mogu unapred da znaju kako će im stomak reagovati. 

Upravo ta promenljivost simptoma mnogima predstavlja najveći izazov u svakodnevnom životu.

Zašto je važno znati koji tip IBS-a imate?

Razlikovanje tipova IBS-a ima vrlo praktičnu svrhu. Način na koji se IBS ispoljava utiče na:

• preporuke vezane za ishranu od strane nutricioniste
• izbor odgovarajuće terapije
• vrstu lekova koji mogu pomoći
• savete o načinu života

Tip IBS-a se prepoznaje prema načinu na koji se simptomi ispoljavaju. Kada osoba zna u kom pravcu simptomi najčešće idu, jednostavnije može da uoči promene i bolje razume šta se dešava u organizmu.
Osim toga, tada i nutricionista može na pravilniji način da kreira personalizovan plan ishrane.

Kako prepoznati IBS – najčešći simptomi

Simptomi IBS-a često deluju kao „obične“ stomačne smetnje, zbog čega ih mnogi ljudi mesecima ili godinama ne povezuju sa konkretnim problemom. 

Nadimanje, bol u stomaku ili promene u radu creva neretko se pripisuju stresu, brzom načinu života ili nekoj namirnici koja „nije legla“. 

Bol i grčevi u stomaku

Bol u stomaku je jedan od najčešćih i najprepoznatljivijih znakova IBS-a.

Najčešće ima sledeće karakteristike:

• javlja se u vidu grčeva ili neprijatnog pritiska
• može biti lokalizovan u donjem delu stomaka ili se osećati „po celom stomaku“
• često se pojačava posle obroka
• može se smanjiti nakon odlaska u toalet
• menja intenzitet tokom dana

Može se javiti osećaj da je stomak osetljiv na dodir, kao i zatezanje ili nelagodnost koja se ponavlja bez jasnog razloga. Ovi bolovi nisu opasni, ali mogu biti veoma neprijatni i iscrpljujući.

Nadimanje i gasovi

Nadimanje je jedan od simptoma zbog kojih se osobe sa IBS-om najčešće javljaju lekaru.

Tipično se javlja:

• osećaj da je stomak tvrd, napet ili „kao balon“
• vidljivo uvećanje obima stomaka tokom dana
• nelagodnost koja se pogoršava nakon jela

Gasovi su normalan deo varenja, ali kod IBS-a često mogu biti izraženiji i dodatno pojačati osećaj pritiska i neprijatnosti u stomaku. Nadimanje je obično izraženije u popodnevnim i večernjim satima, naročito posle obilnijih ili masnijih obroka. Iako nije opasno, može biti veoma neprijatno i uticati na svakodnevne aktivnosti i osećaj opuštenosti.

Prisustvo sluzi u stolici

Povremeno prisustvo sluzi je relativno čest pratilac IBS-a.

Može se primetiti kao:

• providna ili beličasta sluz
• tragovi sluzi prilikom odlaska u toalet
• pojava sluzi naročito tokom perioda kada su simptomi izraženiji

Sluz kod IBS-a je uglavnom bezopasna i predstavlja znak iritacije creva. Za razliku od toga, pojava krvi nije tipična za IBS. Ukoliko se primeti krv, potrebno je obratiti se doktoru radi dodatne provere.

Sporedni simptomi koji često prate IBS

Pored glavnih simptoma, IBS može biti praćen i drugim znacima koji na prvi pogled ne deluju kao da su povezani sa crevima. 

Najčešće se javljaju:

• hronični umor i manjak energije
• blaža mučnina
• osećaj težine u stomaku čak i kada nije bilo obroka
• osećaj nelagodnosti u stomaku i nakon manjih obroka
• bol u donjem delu leđa
• češća potreba za mokrenjem ili iznenadni nagoni
• poremećaj sna zbog nelagodnosti u stomaku
• osećaj opšte iscrpljenosti tokom dana

Ovi simptomi ne moraju biti prisutni kod svake osobe, ali često prate IBS i mogu dodatno uticati na svakodnevno funkcionisanje. 

Upravo zbog njihove raznovrsnosti, mnoge osobe dugo ne povezuju ove znakove sa problemima u radu creva.

Zašto nastaje IBS? (Uzroci i okidači)

Tačan uzrok sindroma iritabilnog creva nije do kraja razjašnjen. IBS nastaje kao posledica kombinacije više faktora i poremećene komunikacije između creva i nervnog sistema, takozvane ose mozak-creva. Zbog toga creva mogu postati preosetljiva i burnije reagovati na uobičajene podražaje.

Najčešći mehanizmi koji doprinose nastanku IBS-a su:

• Poremećene kontrakcije creva – creva mogu raditi prebrzo ili presporo, što dovodi do dijareje, zatvora, gasova i grčeva.
• Preosetljivost nervnih završetaka u crevima – čak i uobičajeni procesi varenja mogu izazvati bol i nelagodnost.
• Promene u crevnoj flori (mikrobiomu) – neravnoteža bakterija u crevima može doprineti pojavi simptoma.
• Postinfektivni IBS – IBS koji se može javiti nakon težih crevnih infekcija.
• Psihološki faktori – stres, anksioznost i emocionalna napetost mogu pojačati ili pokrenuti simptome.

Faktori rizika

Postoje okolnosti koje mogu povećati verovatnoću da se IBS razvije:

• mlađa životna dob (simptomi najčešće počinju između 20. i 40. godine)
• prisustvo anksioznosti ili depresije
• česti stresni periodi
• porodična sklonost sličnim problemima
• hormonske promene, naročito kod žena

Okidači koji najčešće pogoršavaju simptome

IBS se ne može izazvati određenom hranom ili navikama, ali se simptomi često pojačavaju pod uticajem različitih okidača. Iako se oni razlikuju od osobe do osobe, postoje okidači koji se najčešće javljaju:

Hrana i piće 

Određene namirnice i navike u ishrani mogu doprineti pogoršanju simptoma, kao što su:

• masna i jako začinjena hrana
• alkohol
• kafa i napici sa kofeinom
• gazirana pića
• velike i neredovne porcije hrane

Stres i napetost

Emocionalni stres, anksioznost i napeti periodi na poslu ili kod kuće često pojačavaju simptome. Creva i nervni sistem su usko povezani, pa se IBS često pogoršava upravo u stresnim fazama života.

Lekovi

Dugotrajna ili česta upotreba antibiotika može poremetiti ravnotežu crevne flore i time doprineti pogoršanju simptoma.

Prepoznavanje sopstvenih okidača predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka boljoj kontroli simptoma IBS-a.

Kako se postavlja dijagnoza IBS?

Dijagnozu sindroma iritabilnog creva postavlja doktor gastroenterolog na osnovu razgovora sa pacijentom, kliničkog pregleda i po potrebi dodatnih analiza. 

Ne postoji jedan test koji može direktno potvrditi IBS. Zbog toga se dijagnoza zasniva na prepoznavanju tipičnih simptoma i proveri da li postoji neko drugo oboljenje koje bi moglo objasniti simptome.

Najvažniji deo dijagnostike je detaljan razgovor između doktora i pacijenta. Tokom tog razgovora sagledavaju se priroda simptoma, njihovo trajanje, učestalost i način ispoljavanja, kao i okolnosti koje ih pogoršavaju ili ublažavaju. 

Posebna pažnja posvećuje se povezanosti bolova u stomaku sa promenama u radu creva, jer upravo ta kombinacija najčešće ukazuje na IBS.

Kada su potrebne dodatne analize?

Iako se IBS često može prepoznati na osnovu karakterističnih simptoma, slične simptome mogu se javiti i kod drugih bolesti organa za varenje. 

Zbog toga je prilikom postavljanja dijagnoze važno razmotriti i mogućnost da simptome nalik IBS-u može izazvati i SIBO – bakterijsko prerastanje u tankom crevu. 

Nadimanje, gasovi, bolovi u stomaku i promenjena stolica često se javljaju kod oba poremećaja, pa je ponekad potrebno dodatno testiranje kako bi se utvrdio tačan uzrok tegoba. Razlikovanje IBS-a od SIBO-a može biti važno, jer se pristup lečenju kod ova dva stanja razlikuje. 

Upravo iz tog razloga doktor može preporučiti odgovarajuće dodatne preglede kako bi se isključili drugi uzroci i postavila pouzdana dijagnoza.

Laboratorijske analize

Prvo se rade laboratorijske analize krvi i stolice. One pomažu da se proveri da li u organizmu postoji zapaljenje, infekcija ili neki drugi poremećaj koji bi mogao objasniti simptome.

Analize krvi najčešće obuhvataju kompletnu krvnu sliku, nivo gvožđa, C-reaktivni protein kao pokazatelj upale, kao i hormone štitaste žlezde. Na osnovu ovih testova može se utvrditi da li postoji anemija, znaci zapaljenja ili drugi poremećaji koji mogu dati slične simptome.

Analize stolice služe da se proveri prisustvo bakterija, parazita ili tragova krvi. Posebno koristan test je određivanje kalprotektina u stolici, jer on pomaže da se razlikuje IBS od upalnih bolesti creva, koje mogu imati slične simptome, ali zahtevaju potpuno drugačiji pristup lečenju.

Endoskopske i radiološke pretrage

U zavisnosti od kliničke slike, starosti pacijenta i prisutnih simptoma, gastroenterolog može predložiti i dodatne preglede kako bi se detaljnije proverilo stanje organa za varenje.

Najčešće korišćena metoda je kolonoskopija – pregled debelog creva kamerom. Ovim pregledom mogu se otkriti zapaljenske promene, polipi, krvarenja ili druga oboljenja creva, kao i isključiti ozbiljnija stanja poput raka debelog creva.

Po potrebi se mogu uraditi i druge pretrage, kao što su ultrazvuk stomaka, gastroskopija ili, ređe, skener (CT). Cilj svih ovih pregleda je da se vizuelno proceni stanje creva i abdomena i utvrdi da li postoji organsko oboljenje koje bi moglo biti uzrok simptoma.

Kod mlađih osoba sa tipičnim simptomima IBS-a često nije potrebno raditi invazivne pretrage. 

Međutim, kod osoba starijih od 45-50 godina, kao i kod onih sa izraženijim ili nejasnim simptomima, kolonoskopija se češće preporučuje radi potpune sigurnosti.

IBS ne dovodi do trajnog oštećenja creva i ne povećava rizik od ozbiljnih bolesti. 

Iako simptomi mogu biti uporni i neprijatni, pravilno postavljena dijagnoza omogućava da se pronađe odgovarajući način lečenja i kontrole tegoba.

Lečenje i ublažavanje simptoma IBS-a

Ako sumnjate na IBS ili već imate postavljenu dijagnozu, važno je znati da postoji više načina da se simptomi uspešno drže pod kontrolom. 

U Rado Health Beograd dijagnostika i lečenje gastrointestinalnih simptoma zasnivaju se na individualnom pristupu svakom pacijentu, uz savet gastroenterologa i pažljivo prilagođen plan terapije.

Lečenje IBS-a podrazumeva aktivno učešće pacijenta. Za razliku od nekih drugih bolesti kod kojih je dovoljno primeniti propisanu terapiju, kod IBS-a veliku ulogu imaju svakodnevne navike, ishrana i način reagovanja na stres. Zato je proces lečenja često postepen – korak po korak se otkrivaju mere koje donose najviše olakšanja.

Ključ uspeha je u saradnji pacijenta i doktora, kako bi se pronašao pristup koji najbolje odgovara svakoj osobi.

Promene u ishrani

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora u kontroli simptoma IBS-a. 

Najčešći saveti koji mogu pomoći uključuju:

• izbegavanje masne, pržene i jako začinjene hrane
• smanjenje unosa kafe, alkohola i gaziranih pića
• oprez sa namirnicama koje često izazivaju nadimanje (pasulj, kupus, luk, mahunarke)
• umeren unos mleka i mlečnih proizvoda ako postoji intolerancija na laktozu
• redovne, manje i češće obroke umesto velikih porcija

Vođenje dnevnika ishrane i simptoma može biti veoma korisno, jer pomaže da se jasnije uoči koja hrana pogoršava simptome, a koja donosi olakšanje. U okviru ishrane, jedan od pristupa koji se često primenjuje je i Low FODMAP dijeta, koja smanjuje unos određenih ugljenih hidrata poznatih po tome da mogu pojačati nadimanje i gasove.

Ovakav režim ishrane najbolje je sprovoditi uz savet nutricioniste ili gastroenterologa.

Posebnu ulogu u regulaciji varenja imaju i vlakna. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u ovsu, voću, povrću ili dodacima poput psilijuma, mogu pomoći u stabilizaciji stolice i smanjenju tegoba. Nerastvorljiva vlakna ponekad mogu pojačati nadimanje, pa ih je potrebno uvoditi postepeno i umereno.

Uz ishranu bogatu vlaknima veoma je važan i dovoljan unos tečnosti. 

Redovno pijenje vode tokom dana pomaže normalnom radu creva i smanjuje osećaj nadutosti.

Promene životnih navika

Pored ishrane, veliki uticaj na simptome IBS-a ima i način života.

Korisne navike uključuju:

• redovnu, umerenu fizičku aktivnost
• smanjenje stresa kroz tehnike opuštanja
• dovoljno sna i odmora
• uspostavljanje redovnog ritma odlaska u toalet

Stres je jedan od najčešćih okidača simptoma, pa smanjenje stresa često donosi značajno olakšanje. Brza šetnja, vežbe disanja, joga ili meditacija mogu imati veoma pozitivan efekat na rad creva.

Lekovi za ublažavanje tegoba

Kada promene ishrane i navika nisu dovoljne, doktor može preporučiti i odgovarajuće lekove, u zavisnosti od dominantnih simptoma:

• lekove za smanjenje grčeva i bolova
• preparate protiv dijareje ili zatvora
• probiotike za regulaciju crevne flore
• po potrebi lekove koji utiču na smanjenje osetljivosti creva

Izbor lekova uvek se prilagođava simptomima i tipu IBS-a, pa terapiju treba sprovoditi isključivo po savetu doktora.

Psihološka podrška

Zbog bliske povezanosti između mozga i creva, psihološka podrška može imati važnu ulogu u ublažavanju simptoma IBS-a.

Stres, anksioznost i emocionalna napetost često utiču na rad creva, pa se kod mnogih ljudi simptomi pojačavaju upravo u zahtevnim životnim periodima.

Tehnike poput kognitivno-bihejvioralne terapije, rada na smanjenju anksioznosti i učenja metoda opuštanja mogu doprineti smanjenju bolova, nadimanja i učestalosti simptoma.

Cilj ovakvih pristupa nije da se simptomi zanemare, već da se prekine začarani krug stresa i crevnih tegoba, čime se smanjuje osetljivost digestivnog sistema.

Zbog toga se psihološke i bihejvioralne tehnike sve češće preporučuju kao korisna dopuna standardnim metodama lečenja IBS-a.

Kada je obavezno javiti se doktoru?

Iako je IBS funkcionalni poremećaj koji ne oštećuje creva, postoje simptomi koji nisu tipični za IBS i zahtevaju obaveznu doktorsku procenu.

Potrebno je javiti se doktoru ukoliko primetite:

• krv u stolici ili crnu stolicu
• neobjašnjiv gubitak telesne težine
• stalne noćne bolove ili dijareju koja budi iz sna
• dugotrajnu temperaturu uz crevne simptome
• izraženu malaksalost ili anemiju
• naglo pogoršanje simptoma
• pojavu simptoma prvi put nakon 50. godine

Ignorisanje neuobičajenih ili izraženih simptoma može odložiti pravovremeno postavljanje tačne dijagnoze. Zato je otvoren razgovor sa gastroenterologom i redovna briga o zdravlju najbolji način da se razlikuju bezopasni simptommi od onih koje zahtevaju dodatnu proveru.

Zaključak

Sindrom iritabilnog creva (IBS) je stanje koje zahteva razumevanje, strpljenje i dobru brigu o sebi.
Iako simptomi mogu biti neprijatni i povremeno se menjati, uz odgovarajući pristup moguće ih je uspešno držati pod kontrolom.

Razumevanje sopstvenog tela, uočavanje ličnih okidača i postepeno uvođenje malih promena često donose najveće olakšanje.

Zato kod IBS-a ne postoji jedno univerzalno rešenje, već put koji se gradi korak po korak – kroz praćenje simptoma i saradnju sa doktorom.

Kada naučite da prepoznate šta vašem organizmu prija, a šta mu smeta, IBS postaje mnogo lakši za upravljanje.

Najvažnije je zapamtiti: bolovi, nadimanje i promene u radu creva nisu nešto sa čime morate da se pomirite.

Uz pravovremenu dijagnozu i pravilno vođenje, moguće je vratiti osećaj sigurnosti u sopstveno telo i ponovo živeti bez stalnog straha od sledeće epizode simptoma.