Sadržaj

Postoji jedan nalaz koji većina muškaraca uradi tek onda kada oni i njihova partnerka nekoliko meseci pokušavaju da dobiju dete, pa ne ide. Uradi se jednom, pogleda se broj spermatozoida, i tu se priča završava.

A upravo taj nalaz je jedan od najosetljivijih pojedinačnih pokazatelja opšteg zdravlja jednog muškarca koje imamo u rutinskoj praksi.

Ako spermogram gledate isključivo kao test plodnosti, propuštate veliki deo informacija koje on nosi: o hormonima, metabolizmu, zdravlju srca i krvnih sudova, tihom zapaljenju u telu, anatomiji, genetici, pa i o riziku od određenih vrsta tumora.

U ovom tekstu prolazimo kroz to zašto testis reaguje ranije od gotovo svih drugih organa, kako spermogram zapravo predstavlja izveštaj o poslednja tri meseca vašeg života, šest konkretnih stvari koje se iz nalaza mogu pročitati, i, možda najvažnije, šta spermogram ne može da vam kaže.

Pravo pitanje nije “da li mogu da imam decu”

Situacija koja se u Rado Health Centru ponavlja gotovo svake nedelje izgleda ovako: dođe muškarac od tridesetak godina, uradi spermogram zbog planiranja porodice, nalaz nije dobar. Prvo pitanje koje postavi je potpuno logično i ljudski razumljivo: da li mogu da imam potomstvo?

Ali pravo pitanje glasi drugačije: zašto je nalaz takav?

Zato što odgovor vrlo često nema mnogo veze sa samim testisima. Povezan je sa telesnim sastavom, sa tihim zapaljenjem u organizmu, sa insulinskom rezistencijom, sa hormonskim balansom, sa nedostatkom fizičke aktivnosti, sa hronično nedovoljnim snom, sa deficitom pojedinih nutrijenata, ponekad i sa prisustvom teških metala u organizmu.

Spermogram ne meri samo spermatozoide. On indirektno pokazuje kako funkcioniše ceo sistem koji ih pravi – od mozga, preko hipofize i signalnih molekula, do samog testisa.

I to nije stav pojedinačne prakse. Danska studija koja je pratila više od 78.000 muškaraca čak pet decenija pokazala je postepenu vezu između kvaliteta sperme i ukupne dužine života, i to i kod muškaraca čije su vrednosti bile iznad granica koje se koriste za dijagnozu neplodnosti. 

Druga danska kohorta pokazala je jasnu vezu između slabijih parametara i kasnijih hospitalizacija, posebno zbog kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Zato ovaj nalaz kod određenih pacijenata tražim i preventivno, a ne samo onda kada postoji problem sa začećem.

Zašto testis reaguje prvi

Da bismo razumeli zašto je spermogram tako osetljiv, treba razumeti koliko je proizvodnja spermatozoida zahtevan posao za telo.

Zdrav muškarac proizvodi otprilike hiljadu spermatozoida u svakoj sekundi – svake sekunde, tokom celog reproduktivnog perioda života. To je jedan od energetski najzahtevnijih procesa u muškom organizmu.

A telo takav proces podržava samo kada je sve ostalo koliko-toliko u redu.

Čim se pojavi hronična inflamacija, visok i dugotrajan stres, poremećaj metabolizma, hormonski disbalans ili ozbiljan oksidativni stres, organizam počinje da gasi ono što nije neophodno za preživljavanje danas. A reprodukcija, koliko god nam bila važna, nije neophodna za preživljavanje danas.

Zbog toga testis reaguje veoma rano. Često godinama pre nego što se pojavi bilo koji simptom koji biste sami primetili. I upravo to ga čini ranim biološkim signalom.

Vaš nalaz nije slika današnjeg dana – već poslednja tri meseca

Ovo je deo koji iznenadi skoro svakog pacijenta.

Ciklus stvaranja spermatozoida traje oko 74 dana. Kada tome dodate sazrevanje i transport, tj. put od testisa, kroz epididimis, do semenih kesica, dolazimo do perioda od približno tri meseca.

To znači sledeće: spermogram koji uradite danas nije izveštaj vašeg trenutnog stanja. To je izveštaj o poslednja tri meseca vašeg života.

Virusna infekcija sa visokom temperaturom u martu videće se u nalazu iz maja. Period ekstremnog stresa, loše ishrane ili hronično nedovoljnog sna vidi se sa istim kašnjenjem.

Ali ovo je istovremeno i dobra vest. Jer znači da su promene moguće, i da se rezultat promene vidi u razumnom roku. Ono što promenite danas, videćete za tri meseca.

Najosetljivija ćelija u muškom telu

Postoji i drugi razlog zašto spermatozoid tako verno odražava stanje celog organizma, a on je čisto biološki.

Membrana spermatozoida je izuzetno bogata osetljivim, višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Istovremeno, ta ćelija gotovo da nema sopstvenu citoplazmu, tečnost u kojoj se kod drugih ćelija nalaze zaštitni, antioksidativni enzimi. Rezultat: spermatozoid je jedna od ćelija sa najslabijom sopstvenom zaštitom od oksidativnog oštećenja u celom telu.

Prevedeno na svakodnevni jezik, sve što povećava oksidativni stres prvo se obije o tu ćeliju:

  • pušenje
  • visceralna (trbušna) mast
  • hronično zapaljenje
  • izloženost toploti
  • alkohol
  • loš i kratak san

Zbog toga neoptimalan spermogram vrlo često nije znak oboljenja testisa, već poruka o širem stanju organizma.

Šest stvari koje treba čitati iz spermograma, a koje na prvi pogled nemaju veze sa plodnošću

Pored broja, građe i pokretljivosti spermatozoida i stanja semene tečnosti, nalaz nas usmerava ka nekoliko potpuno različitih delova zdravlja.

1. Hormonski status

Nizak volumen ejakulata, smanjen broj spermatozoida (oligospermija) ili njihovo potpuno odsustvo (azoospermija) uvek su indikacija da se odmah proveri hormonski status, ukupni i slobodni testosteron, hormoni hipofize (FSH, LH), štitna žlezda (TSH, fT4) i prolaktin.

Tu se najčešće otkrivaju stanja koja čovek godinama nosi bez dijagnoze: hipogonadizam, povišen prolaktin, nelečena disfunkcija štitne žlezde. Sve su to stanja koja utiču na plodnost, ali i na energiju, raspoloženje, mišićnu masu i metabolizam, a nekada se prvi put “prijave” upravo kroz spermogram.

Ako želite da razumete kako se ovi hormoni tumače zajedno, a ne izolovano, detaljno smo to objasnili u vodiču kroz testosteron kod muškaraca, a kompletan hormonski presek radi se kroz analize hormonskog balansa.

2. Metabolički i kardiovaskularni signali

Kod muškaraca sa značajno oslabljenim parametrima spermograma statistički se češće nalaze insulinska rezistencija, povišen krvni pritisak, poremećaj masnoća u krvi, povišen procenat telesne masti i metabolički sindrom, dakle kombinacija svega navedenog. Sistematski pregled i meta-analiza potvrdili su vezu između metaboličkog sindroma i slabijih parametara sperme, a velika italijanska studija na više od 5.000 muškaraca pokazala je da je nizak broj spermatozoida povezan sa lošijim metaboličkim, kardiovaskularnim i koštanim zdravljem.

Da budemo precizni: to nije dijagnoza. To ne znači da vam se sigurno nešto dešava. To je razlog da se uradi kompletna metabolička procena, a ne samo da se spermogram ponovi za tri meseca.

U praksi to znači detaljan laboratorijski panel i, ako se pokaže potreba, rad na uzroku, najčešće kroz program za insulinsku rezistenciju i optimizaciju telesnog sastava.

3. Rizik od tumora testisa

Ovo je tema koja se retko obrađuje, a klinički je izuzetno važna.

Muškarci sa neplodnošću, posebno oni sa značajnim problemom na nivou samog testisa, imaju povišen rizik od tumora testisa u odnosu na opštu populaciju. Velika retrospektivna studija pokazala je višestruko povišen rizik kod muškaraca sa izrazito sniženim brojem spermatozoida, a sistematski pregled epidemioloških podataka potvrdio je istu vezu.

Zbog toga se kod svakog ozbiljnijeg odstupanja u nalazu radi ultrazvučni pregled skrotuma i klinički pregled. To nije preterivanje, to je razlika između otkrivanja u ranoj i u kasnoj fazi.

4. Inflamacija i infekcija

Povišen broj leukocita u spermi, izražena viskoznost, promenjen pH ili aglutinacija spermatozoida govore o zapaljenskom ili imunološkom procesu, najčešće u prostati ili epididimisu, ili o infekciji koja prolazi neopaženo.

Ovo je važno jer veliki broj tih muškaraca nema nikakve tegobe. Nema bol, nema peckanje, nema učestalo mokrenje. Nalaz spermograma je jedini trag. Kod ovakvih nalaza smernice preporučuju i ciljano testiranje oksidativnog stresa, jer leukociti u semenu značajno podižu nivo slobodnih radikala.

Više o hroničnim zapaljenjima u ovoj regiji i zašto se često previde pisali smo u tekstu o hroničnom prostatitisu.

5. Anatomija i prohodnost

Kombinacija malog volumena ejakulata, kiselog pH i odsustva spermatozoida ima vrlo specifično značenje – usmerava nas ka blokadi semenih puteva, uključujući i urođeno odsustvo semenovoda. To stanje je u velikoj većini slučajeva povezano sa mutacijama CFTR gena, istog gena koji je odgovoran za cističnu fibrozu, što je informacija od velike važnosti ne samo za muškarca, već i za buduće potomstvo.

Sa druge strane, tipičan obrazac u kome su istovremeno sniženi broj, pokretljivost i morfologija često ukazuje na varikocelu, proširene vene iznad testisa. Varikocela je najčešći prepoznatljiv uzrok odstupanja u spermogramu, a potvrđuje se jednostavnim fizičkim pregledom i ultrazvukom.

6. Genetika

Kod težih oblika neplodnosti radi se genetsko ispitivanje – kariotip i analiza mikrodelecija Y hromozoma.

Tu se najčešće otkriva Klinefelterov sindrom, stanje koje nosi povišen rizik od osteoporoze, kao i od metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti. Ono što je posebno važno: procenjuje se da između polovine i tri četvrtine muškaraca sa ovim sindromom nikada ne dobije dijagnozu — a veliki broj onih koji je dobiju, dobiju je tek u tridesetim godinama, upravo preko spermograma.

Ceo ovaj dijagnostički put, od hormona i ultrazvuka do genetike, u Rado Health-u vodi se kroz multidisciplinarni pristup muškom infertilitetu, gde urolog, endokrinolog i embriolog rade zajedno na istom nalazu.

Šta spermogram NE govori

Ovaj deo je, po mom iskustvu, najteži deo razgovora sa pacijentom, i najvažniji.

Spermogram nije merilo muškosti. Nema nikakve veze sa vrednošću jednog muškarca, sa njegovim identitetom ili sa tim kakav je partner. Kada postoje odstupanja u nalazu, gotovo svaki muškarac to doživi lično i emotivno. To je razumljivo. Ali biološki, taj nalaz govori o funkciji jednog sistema u jednom vremenskom periodu – ništa više od toga.

Jedan nalaz često ne znači ništa. Varijabilnost između uzoraka je ogromna, i to je dobro dokumentovano. Zbog velikih oscilacija parametara ne treba očekivati potpunu sliku iz jednog uzorka. Zaključak se donosi na osnovu najmanje dva rezultata, u razmaku od nekoliko nedelja do tri meseca. Sve drugo je nagađanje.

Standardni spermogram ne proverava DNK materijal u spermatozoidu. Za to postoji poseban test, a to je analiza DNK fragmentacije. I tu su moguće obe situacije:

Dva različita testa, dva različita pitanja. Jedan ne zamenjuje drugi.

Kako se spermogram radi da bi uopšte bio upotrebljiv

Ovo zvuči kao tehnički detalj, ali je razlog zbog kog veliki broj nalaza jednostavno nije upotrebljiv, i zbog kog ljudi nepotrebno brinu.

Apstinencija od 2 do 7 dana. To je preporuka Svetske zdravstvene organizacije i standard prema kome su definisane sve referentne vrednosti. Kraće ili duže od toga menja rezultat.

Analiza u laboratoriji koja radi po visokim standardima. Uzorak mora biti obrađen u kratkom roku i na kontrolisanoj temperaturi.

Tumačenje od strane lekara i embriologa. Broj na papiru bez kliničkog konteksta ne znači mnogo.

Sve što se ne uklapa u ove preporuke vodi do neadekvatnog rezultata, nepotrebne brige i psihičkog stresa koji se lako mogao izbeći.

Zaključak

Spermogram je jedini rutinski dostupan test koji istovremeno govori o hormonima, metabolizmu, zapaljenju, anatomiji i genetici, i to obično godinama pre nego što se bilo šta od toga pokaže kao simptom.

To ne znači da svaki muškarac treba da paniči zbog jednog lošeg nalaza. Znači nešto drugo: da taj nalaz zaslužuje da bude početak razgovora, a ne kraj.

Ako ste već uradili spermogram i rezultat vam nije jasan, ili ako želite da razumete šta on govori o vašem zdravlju u širem smislu, pristup muškom zdravlju kroz longevity medicinu polazi upravo od toga: da se ne leči nalaz, već čovek iza njega.

Cilj ovog teksta nije da zameni razgovor sa lekarom, već da vam da dovoljno informacija zasnovanih na dokazima kako biste u taj razgovor ušli kao informisan pacijent.

Konsultacije možete zakazati ovde.

Dr Mihailo Radovanović Specijalista urologije i rekonstruktivne urogenitalne hirurgije Osnivač Rado Health Longevity centra