Menstrualni bol – funkcionalan, intenzivan, ili alarmantan?

Menstrualni bol (dismenoreja) je najčešći ginekološki problem kod žena svih uzrasta. Većina žena oseća bolne grčeve 1–2 dana tokom ciklusa, što se smatra očekivanim jer više od polovine ima neprijatan osećaj u ovom periodu menstrualnog ciklusa.

Međutim, intenzivni bolovi koji ometaju svakodnevicu nisu „normalan“ deo ciklusa. Ovakvi ciklusi zahtevaju pažnju i pomoć lekara. 

Baš o tome ćemo pričati u ovom članku. Ukoliko ste se nekada pitale “koja količina bola” je “normalna” u toku menstruacionog ciklusa, možda će vam informacije kroz koje ćemo proći danas pomoći da to bolje razumete.

Dismenoreja – šta je to?

Dismenoreja predstavlja medicinski termin za bolne menstruacije koje mogu značajno da utiču na kvalitet života i svakodnevne aktivnosti žene. 

Dismenoreja pogađa između 45% i 95% žena koje imaju menstrualne cikluse, što je čini jednim od najrasprostranjenijih simptoma koje prate reproduktivno zdravlje kod žena.

Dismenoreja se definiše kao grčevit bol koji se javlja u donjem delu abdomena, i tpičan je za prve dane menstrualnog ciklusa. Bol može varirati od blagog bola do intenzivnih grčeva, koji mogu biti toliko bolni da potpuno utiču na dnevne aktivnosti žena. Dismenoreja može biti praćena dodatnim simptomima poput mučnine, glavobolje, dijareje, osećaj malaksalosti…

Dakle, vrlo je karakteristična jer predstavlja određeno stanje u kom se nađe svaka žena na početku menstrualnog ciklusa, a koje ne mora nužno da utiče na dnevne aktivnosti žene. Ne radi se o tome da je doživljaj simptoma subjektivan, baš naprotiv. Na dismenoreju utiču razni faktori – nivo prostaglandina, oblik i položaj materice, endometrioza, adenomioza, miomi i upale (značajno pojačavaju bolove), hormonska terapija (značajno utiče na smanjenje bolova).

Razumevanje dismenoreje je važno ne samo zbog njenog uticaja na kvalitet života, već i zato što može biti indikator osnovnih zdravstvenih problema.

Ali, nije svaki simpom znak da treba da posetimo ginekologa. Hajde da objasnimo kada je dismenoreja znak da treba posetiti ginekologa.

Prvo, bitno je da objasnimo da iz medicinskog aspekta, dismenoreja može da se klasifikuje u dve kategorije: primarnu i sekundarnu, pri čemu svaka ima različite uzroke, karakteristike i pristupe lečenju.

Primarna dismenoreja

Primarna dismenoreja predstavlja menstrualne bolove koji nastaju kao prirodna posledica menstrualnog ciklusa, bez prisustva bilo kakve bolesti ili patološkog stanja. Ovi bolovi su direktna posledica povećane proizvodnje prostaglandina tokom menstruacije, koji izazivaju snažne kontrakcije materice.

Karakteristično je da se primarna dismenoreja ne javlja odmah sa prvom menstruacijom. Umesto toga, ona se razvija tek kada se uspostavi redovan ovulatorni ciklus, što se obično dešava godinu do dve godine nakon prve menstruacije. Razlog za ovo je što anovulatorni ciklusi (ciklusi bez ovulacije) ne dovode do značajne proizvodnje prostaglandina, pa samim tim ni do karakterističnih bolova.

Bol kod primarne dismenoreje ima prepoznatljiv obrazac. Javlja se neposredno pre ili na početak menstrualnog krvarenja i traje između 24 i 72 sata. Lokalizovana je u donjem delu abdomena i često se širi u donji deo leđa. Može biti praćena sistemskim simptomima poput mučnine, glavobolje, dijareje ili vrtoglavice. Intenzitet bola primarne dismenoreje je takav da ne utiče na dnevne aktivnosti žene, i ima tendenciju da se smanjuje sa starošću žene, posebno nakon porođaja, što je povezano sa promenama u strukturi materice i njenim krvnim sudovima (a već spomenuli da je oblik i položaj materice jedan od faktora koji utiču na njen intenzitet).

Sekundarna dismenoreja

Sekundarna dismenoreja označava menstrualne bolove koji podsećaju na primarnu dismenireju, a zapravo su posledica neke postojeće bolesti ili patološkog stanja koje se pogoršava u periodu početka menstrualnog ciklusa. Dakle, za razliku od primarne forme, ovde bol nije “prirodni” deo menstrualnog ciklusa, ali često izgleda kao takav što sekundarnu dismenoreju čini vrlo teškom za dijagnostikovanje.

Najčešći uzroci sekundarne dismenoreje uključuju endometriozu (kada se tkivo sluzokože materice nalazi i razvija van svoje uobičajene lokacije), miome materice koji predstavljaju benignu tumorsku masu, te adenomiozu gde endometrijumsko tkivo prodire u mišićni zid materice. Međutim, nije uvek narušeno hormonsko zdravlje problem. Uzročnici sekundarne dismenoreje mogu biti i inflamatorna oboljenja creva, infekcije mokraćnog trakta ili druge patološke promene koje se dešavaju u karlici.

Bol kod sekundarne dismenoreje ima drugačije karakteristike od primarne forme. Može početi nekoliko dana pre početka menstrualnog krvarenja i često se zadržava i nakon njegovog završetka. Intenzitet i karakter bola mogu značajno da variraju od ciklusa do ciklusa, što čini ovaj tip dismenoreje manje predvidljivim. Važno je primetiti da se ovakvi bolovi često ne povlače adekvatno na uobičajene analgetike, što može biti signal da postoji osnovni problem koji zahteva specifično lečenje.

Prepoznavanje sekundarne dismenoreje je ključno jer zahteva dijagnostiku i tretman osnovne bolesti, a ne samo simptomatsko ublažavanje bola. Promene u ustaljenom obrascu menstrualnih bolova mogu biti prvi znak razvoja sekundarnih uzroka i trebalo bi da budu razlog za konsultaciju sa lekarom.

Ključne razlike

Primarna dismenoreja	Sekundarna dismenoreja
Nema osnovnu bolest	Ima osnovnu bolest
Bol 1-3 dana	Bol duže, nepredvidljivo
Počinje sa ovulacijom	Nije uslovljena ovulacijom
Intenzitet bola ne utiče na svakodnevne aktivnosti	Intenzitet bola utiče na svakodnevne aktivnosti.
Reaguje na analgetike	Ne reaguje nužno na analgetike

Norme menstrualnog ciklusa (funkcionalan bol)

“Normalan” menstrualni ciklus traje približno 21–35 dana, pri čemu krvarenje traje otprilike 3–7 dana. U pubertetu, prve menstruacije mogu biti neredovne i obilnije, a potrebno je i do tri godine da se ciklus stabilizuje. U zrelim godinama (20-25 godina), ciklus postaje ujednačeniji. Sa približavanjem menopauze ciklus ponovo može postati neredovan. 

Prirodno je da se menstruacija u adolescenciji razlikuje po dužini i jačini od one kasnije u životu. “Normalno krvarenje” nije jako. Navodi se da su prosečna krvarenja 30–50 ml (2–3 supene kašike) po danu ciklusa, ali to može da varira od osobe do osobe, i ne bi trebalo da predstavlja standard.

Kako prepoznati problem? (intenzivan ili alarmantan bol)

Neki od očiglednih znaka problema koji postoji u organizmu a čini se da je simptom menstrucije su:

• ciklusi kraći od 21 ili duže od 35 dana
• periodi bez mentruacija koji traju preko 3 meseca
• menstrualni ciklus koji traje duže od 7 dana
• obilno krvarenje (odliv možemo opisati kao natapanje jednog uloška u periodu do dva sata)
• pojava mnogo ugrušaka koji su veći od ugrušaka koji se javljaju kao posledica ovulacije
• menstrualni bol koji je ekstreman
• ciklus je praćen visokim temperaturama, snažnim glavoboljama, nesvesticom ili povraćanjem
• bol se ne smanjuje nakon uzimanja anagletika

• bol počinje pre menstruacije ili traje i nakon prestanka krvarenja 
• van ciklusa, stalno je prisutan bol pri seksualnom odnosu, bolno mokrenje ili bolnopražnjenje creva

Ako prepoznajete neke od ovih simptoma – nemojte čekati. Preporuka medicinske struke, a posebno Rado Health tima jeste da svaka žena iskreno i otvoreno, ispriča svom ginekologu sve svoje tegobe, iako to često nije situacija koja je prijatna za većinu žena. No, bitno je da razumete da opis simptoma mora doći od vas. Takođe, ne prihvatajte olako odgovor „pa to je normalno“ ako vas bol sprečava da učestvujete u svakodnevnim aktivnostima. Znajte da imate pravo da zahtevate dalju dijagnostiku: porast bola, neobičan tok menstruacije ili neki od simptoma za koje smo rekli da ih ne treba ignorisati, već su dovoljne indikacije za dalju dijagnostiku.

U Rado Health centru se zalažemo za to da je edukacija žena o celokupnom ženskom zdravlju, tj. zdravlju celog organizma jako bitna. No, većina modernih edukacija počne i završi se na internet pretraživačima jer informacija ima previše i često se razlikuju, tako da ste posle online edukacije često još više zbunjeni.

U oviru programa Žensko zdravlje možete zakazati besplatne konsultacije. Ukoliko se vaš menstrualni ciklus poremetio, ili je uvek bio toliko snažan da značajno uticao na vaše svakodnevne aktivnosti, besplatne konsultacije mogu biti početak rešavanja glavnog uzroka vaših bolnih menstruacija.

Utvrđivanje sekundarne dismenoreje: dijagnostika, pregledi i priprema

Bez obzira na to koliko imate godina i koliko dugo imate redovne ili neredovne menstrualne cikluse, za utvrđivanje sekundarne dismenoreje potrebno je uraditi detaljnu dijagnostiku.

Ginekološki pregled

Svaki pregled počinje razgovorom (anamneza). Ovo je trenutak kada bi trebalo da jasno kažete šta vas muči, da navedete sve simptome koje ste primetili i da pokušate da opišete mesto i intenzitet bola. Zatim se sprovodi opšti pregled (merenja krvnog pritiska, palpacija stomaka ili bolnog mesta na koje ste ukazali). Slede spoljašnji ginekološki pregled, pregled spekulumom, a zatim bimanuelni i ultrazvučni pregled. Tok pregleda razlikuje se u zavisnosti od toga da li je pacijentkinja seksualno aktivna ili ne.

Detaljan ginekološki pregled ovakvog toka često je dovoljan da ginekolog otkrije ciste, miome ili sumnjive promene na grliću. Pregled se često završava uzimanjem briseva za osnovne testove (npr. PAPA test) i objašnjenjem sledećih koraka. Na kraju se dogovara kontrola, a ovo je i pravi trenutak da postavite sva pitanja koja imate.

Važno je znati da je sasvim normalno imati pitanja – i da ginekolozi očekuju da ih postavite. Nemojte se ustručavati, jer nijedno pitanje nije „smešno“. Važno je da se osećate prijatno i sigurno tokom pregleda.

Transvaginalni ultrazvuk karlice

Ovaj pregled može biti deo osnovnog pregleda, ali se nekad zakazuje posebno kada bol dolazi iz karličnog dela. Transvaginalni ultrazvuk može otkriti miome, ciste na jajnicima, adenomiozu ili veće endometriome. Čak i ako je nalaz uredan, ultrazvuk je koristan u okviru detaljne dijagnostike.

Laboratorijske analize

Obično uključuju kompletnu krvnu sliku, testove štitne žlezde (TSH), polne hormone (FSH, LH, estradiol, testosteron), analizu urina i testove na infekcije (npr. hlamidija, gonoreja). Važno je razumeti da zahtevanje ovih analiza ne znači da lekar sumnja na nešto „loše“, već da radi detaljnu procenu i ne želi ništa da propusti.

Specijalističke pretrage

Po nalogu ginekologa, nekada se rade i dodatni pregledi:

• magnetska rezonanca karlice (MR)
• histerosalpingografija (HSG)
• sonohisterografija (SIS)
• doppler ultrazvuk
• biopsija mekih tkiva ili endometrijuma
• cistoskopija ili kolonoskopija (kod sumnje na širenje endometrioze ili druge patološke procese).

Redosled ovih pregleda može da se razlikuje od pacijentkinje do pacijentkinje, ali je važno da znate da imate pravo na jasna objašnjenja i na drugo mišljenje ako se ne osećate saslušano.

Kako se pripremiti za odlazak kod ginekologa

Praktičan mini-vodič:

• vodite dnevnik simptoma i bolova (trajanje, jačina, šta pomaže/ne pomaže)
• zabeležite redovnost ciklusa i eventualne promene
• ponesite spisak svih lekova i suplemenata koje koristite

Ovo će vam pomoći da se osećate sigurnije na pregledu i lekaru dati jasnu sliku vašeg zdravstvenog stanja, što značajno olakšava dijagnostiku.

Kako ublažiti bol u toku ciklusa kada smo sigurni da je sve u redu (primarna dismenoreja)

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID): Ibuprofen ili naproksen mogu da budu jedna od opcija, jer blokiraju sintezu prostaglandina i direktno smanjuju kontrakcije materice. Najbolje rezultate ćemo postići ako počnemo uzimati ove lekove neposredno pre pojave bola ili na prvi znak krvarenja.
  
• Toplota i opuštanje: Topli oblozi na stomaku ili topla kupka mogu opustiti matericu i ublažiti grčeve. Lagano vežbanje i istezanje (npr. joga položaji) takođe pomažu.
  
• Dijetalni suplementi i ishrana: Neka istraživanja ukazuju da dodaci vitamini (naročito vitamin D i E, kao i vitamin B1 mogu ublažiti dismenoreju. Takođe, benefiti postoje i od unosa kalcijuma, magnezijuma i omega-3 masnih kiselina, koji pomažu kod grčenja mišića. Istovremeno, treba izbegavati preveliki unos soli i kofeina tokom menstruacije.
  
• Holistički pristupi: Meditacije, šetanja, duboko disanje, odmaranje, kvalitetan san i ishrana bogata nutrijentima kod nekih žena olakšavaju simptome.

Šta kada bolna menstruacija utiče na mentalno zdravlje?

Fizički bol gotovo nikada nije samo fizički. Kada se mesec za mesecom suočavate sa jakim grčevima, umorom i ograničenjima u svakodnevnim aktivnostima, prirodno je da to počne da utiče i na vaše misli i emocije. Nije retkost da žene sa izraženom dismenorejom osete pad raspoloženja, razdražljivost, anksioznost ili čak simptome depresije.

Važno je da znate – to nije slabost i to niste „vi problem“. To je prirodna posledica života sa hroničnim bolom koji može biti iscrpljujuć i frustrirajuć. Mnoge žene se osećaju neshvaćeno, posebno kada okolina ili čak i zdravstveni radnici umanjuju njihove simptome rečenicom „to je normalno“.

U takvim situacijama, osim lečenja uzroka bola, jednako je važno da brinete i o svom mentalnom zdravlju. Razgovor sa ginekologom o tome kako se osećate je potpuno opravdan – vaš lekar treba da zna i koliko bol utiče na vaš svakodnevni život i raspoloženje. Takođe, ponekad može biti korisno uključiti psihologa ili savetnika za mentalno zdravlje, kako biste dobili podršku u nošenju sa stresom i osećajem izolovanosti.

Bitno je da zapamtite: imate pravo na kvalitetan život, bez bola koji vas sputava i bez osećaja da ste sami u tome. Vaše iskustvo je stvarno i važno. Ako primetite da vas bolovi uvlače u začarani krug brige, tuge ili povlačenja iz svakodnevnih aktivnosti, to je znak da zaslužujete dodatnu pomoć i podršku.

Šta posle dijagnoze primarne dismenoreje, pogotovo kada su menstruacije i dalje bolne? 

Prvi i najvažniji korak kada se suočavate sa bolnim menstruacijama uvek je odlazak kod ginekologa. Potrebno je isključiti sve ozbiljne patološke uzroke poput endometrioze, adenomioze, mioma ili hroničnih upala koji su uzročnici sekunarne dismenoreje.

Tek kada znamo da je reproduktivno zdravlje uredno i da ne postoji stanje koje zahteva specifično lečenje, otvara se prostor za posmatranje simptoma primarne dismenoreje kroz funkcionalnu medicinu.

Za razliku od klasičnog pristupa koji se često zadržava na simptomatskom ublažavanju bola (analgetici, topli termofori, odmor, tečnost, lagana šetnja), funkcionalna medicina postavlja drugačije pitanje: zašto intenzivan bol nastaje ukoliko smo zdravi?
Umesto da tražimo način kako najlakše da uklonimo bol, lekar koji koristi funkcionalni pristup će sagledati ceo organizam i povezanost njegovih sistema.

Funkcionalna medicina pokušava da odgovori na pitanje zašto bol nastaje. Analizira ishranu, mikronutritivne deficite, inflamatorne procese i životne navike. Longevity medicina dodaje još jednu važnu dimenziju: kako da se zdravlje žene očuva dugoročno, kroz sve životne faze. Sinergija funkcionalne i longevity medicine, pogotovo za zdravlje za žene, daje posebne uvide.

U praksi to znači detaljno istraživanje:

• Ishrane i intolerancija: inflamatorna hrana, intolerancija na histamin ili gluten, kao i prekomeran unos šećera ili kofeina mogu doprineti jačim grčevima.
  
• Nutritivnih deficijencija: nedostatak vitamina D, magnezijuma, omega-3 masnih kiselina ili B-vitamina može pojačati kontrakcije i inflamaciju.
  
• Upalnih procesa u telu: tihi inflamatorni procesi često utiču na jačinu bolova, a da to i ne primetimo kroz druge simptome.
  
• Stila života i stresa: hroničan stres, nedostatak sna i smanjena fizička aktivnost mogu značajno povećati osetljivost na bol i izazvati hormonske disbalanse.

Cilj ovakvog pristupa nikada nije samo trenutno olakšanje jednog ciklusa, već trajno smanjenje bola i vraćanje kvaliteta dnevnih aktivnosti u toku ciklusa.

Mnoge žene, bez obzira na godine, tek kada prođu kroz ovu dublju analizu i personalizovan plan (koji može uključiti promene u ishrani, dodatke ishrani, regulaciju stresa), prvi put dožive menstruacije koje ih ne sputavaju u poslu, treninzima, društvenom životu i odmoru.

Poruka je jasna: jak menstrualni bol nije nešto što morate da prihvatite kao normalno, posebno ako ne postoje bolesti ili patološka stanja. Ako su nalazi uredni i sekundarna dismenoreja “isključena” kao opcja, a ciklusi i dalje iscrpljuju, postoji sledeći nivo pristupa koji traži uzrok, a ne samo privremeno smanjenje simptoma. 

Uz funkcionalnu medicinu moguće je razumeti sopstveno telo na dubljem nivou i pronaći rešenja koja dugoročno menjaju menstrualno iskustvo.

Ne zadržavajte se na rečenici „sve je uredno“. U redu je tražiti više odgovora i očekivati život bez bola – jer takav život je moguć.