Testosteron i plodnost: kada hormoni otežavaju začeće?

Muška plodnost usko je povezana sa hormonskim zdravljem. Iako je testosteron ključan hormon za reproduktivnu funkciju muškarca, samo visok nivo testosterona nije garancija plodnosti. 

Neophodna je ravnoteža sa drugim hormonima (poput luteinizirajućeg hormona – LH i folikulostimulirajućeg hormona – FSH) i zdravo tkivo testisa. Drugim rečima, hormonska osovina hipotalamus–hipofiza–testisi mora pravilno funkcionisati. 

U ovom članku obrazlažemo ulogu testosterona u spermatogenezi, šta se dešava kada je nivo ovog hormona nizak, zašto terapija testosteronom može (paradoksalno) da naškodi plodnosti, i koje su bezbednije opcije za muškarce koji žele potomstvo. 

Uloga testosterona u muškoj plodnosti

Testosteron je primarni muški polni hormon i igra centralnu ulogu u proizvodnji spermatozoida (spermatogenezi). Međutim, on ne deluje samostalno. On je deo hormonskog orkestera u kojem učestvuju i LH i FSH.

Proces stvaranja spermatozoida ima sledeći red:

1. Hipofiza (žlezda u mozgu) luči dva ključna hormona: folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH).
   
2. LH „govori“ Leydigovim ćelijama u testisima da proizvode testosteron.
   
3. Testosteron zatim, zajedno sa FSH, deluje na Sertolijeve ćelije u testisima i podstiče proizvodnju zrelih spermatozoida.
   

Drugim rečima, bez signala iz hipofize nema ni lokalne proizvodnje testosterona u testisima, a bez kombinovanog dejstva testosterona i FSH nema ni normalne spermatogeneze. 

Dakle, samo Sertolijeve ćelije (potporne ćelije unutar semenih kanalića) poseduju receptore i za FSH i za testosteron. Oba signala su im potrebna da bi pokrenule i održale stvaranje spermatozoida.

Visok nivo testosterona u krvi sam po sebi nije dovoljan za plodnost ako nema odgovarajućih nivoa FSH/LH i zdrave funkcije testisa. Nasuprot tome, zdrava hormonska ravnoteža obezbeđuje da testisi imaju veoma visoku lokalnu koncentraciju testosterona (mnogo veću od nivoa u krvi) koja je neophodna za pravilno sazrevanje i razvoj sperme.

Kako nizak testosteron utiče na broj i pokretljivost spermatozoida

Kada muškarac ima nizak nivo testosterona, dolazi do slabljenja stimulativnog signala Sertolijevim ćelijama, što može rezultirati smanjenom proizvodnjom spermatozoida. Uslov za normalnu spermatogenezu je dovoljno testosterona unutar testisa; u odsustvu tog hormona, proces stvaranja sperme zapinje u ranoj fazi i ne dovodi do zrelih spermatozoida. Posledično, muškarci sa izrazito niskim testosteronom često imaju smanjen ukupan broj spermatozoida i njihovu slabiju pokretljivost.

Kod muškaraca sa normalnim nivoom testosterona, jedan ejakulat sadrži preko 15 miliona spermatozoida po mililitru, dok nizak testosteron obično znači manji broj spermatozoida i samim tim manju verovatnoću začeća. 

Takođe, u kliničkoj praksi se primećuje da „nizak testosteron znači manji broj spermatozoida“, što ne znači nužno potpunu neplodnost, ali smanjuje šanse za začeće. 

Pored brojnosti, važni su i kvalitet i pokretljivost spermatozoida. Jedna studija je utvrdila značajnu povezanost između niskog ukupnog testosterona i lošije pokretljivosti spermatozoida, kao i abnormalne morfologije (oblika) sperme. Drugim rečima, muškarci sa manjkom testosterona češće imaju spermatozoide koji se sporije kreću i veći udeo onih nepravilnog oblika, što može otežati oplodnju.

Sa stanovišta simptoma, muškarci sa hronično niskim testosteronom često osećaju posledice i van semenog nalaza. Tipični simptomi uključuju: smanjen libido (seksualnu želju), probleme sa erekcijom, hronični umor, gubitak mišićne mase, razdražljivost ili depresivno raspoloženje. 

Ovi simptomi mogu indirektno uticati na plodnost. Npr. nizak libido ili erektilna disfunkcija mogu otežati redovne seksualne odnose u plodnim danima partnerke. Stoga, hormonski disbalans kod muškarca može imati dvostruki efekat na plodnost: direktno kroz lošiji kvalitet sperme, i indirektno kroz smetnje u seksualnoj funkciji.

Važno je napomenuti da nije svako sniženje testosterona kritično za spermu.

Zanimljivo istraživanje sprovedeno na grupi muškaraca – partnera neplodnih parova – pokazalo je da, u proseku, oni sa niskim testosteronom (< 264 ng/dL) nisu imali statistički lošije parametre sperme u odnosu na one sa “normalnim” nivoom. Ipak, u grupi sa niskim testosteronom veći procenat muškaraca imao je rezutate ispod referentnih vrednosti (npr. ispod normalnog broja ili pokretljivosti). 

Ovo istraživanje sugeriše da možda postoji određeni prag ispod koga testosteron počinje ozbiljno da narušava spermatogenezu. U prilog tome, poznato je da je koncentracija testosterona unutar testisa čak 30 do 100 puta viša nego u krvi, i da je ta lokalna visoka koncentracija ključna za stvaranje sperme.

 Čak i kod nižeg nivoa testosterona u krvi, testisi ponekad uspevaju da održe dovoljno hormona lokalno za spermatogenezu, sve dok taj nivo nije ispod kritične granice. Međutim, ako je testosteron izrazito nizak (ili su istovremeno poremećeni i LH/FSH), gotovo sigurno će doći do smanjene proizvodnje spermatozoida. 

Zato se svaki slučaj treba posmatrati individualno, uz laboratorijske analize i procenu drugih hormonskih faktora.

Da li terapija testosteronom pomaže ili odmaže plodnosti?

Kada se suoče sa dijagnozom niskog testosterona, mnogi pomisle da je logično rešenje uzimati testosteron u vidu leka (injekcije, gelovi, tablete). Međutim, paradoksalno, terapija testosteronom često može pogoršati mušku plodnost. Razlog je to što egzogeni (spolja uneti) testosteron isključuje sopstvenu proizvodnju hormona. Hipofiza „oseti“ da je nivo testosterona visok i prestaje da luči LH i FSH, hormone koji su neophodni za spermatogenezu. 

Tako se prekida stimulacija testisa: u krvi ima dovoljno testosterona, ali unutar testisa on opada, jer ga Leydigove ćelije više ne proizvode kada nema LH signala. Posledica: testisi ostaju bez dovoljno lokalnog testosterona i bez FSH stimulacije, što drastično smanjuje ili čak potpuno zaustavlja proizvodnju sperme.

Kliničke studije su ovo jasno dokumentovale. Na primer, jedan pregled objavljen u World Journal of Men’s Health navodi da je smanjena spermatogeneza glavna neželjena posledica terapije testosteronom, upravo zbog pada intratestikularnog testosterona i supresije osi hipofiza-testisi. 

Urolozi i endokrinolozi upozoravaju da terapija testosteronom povećava nivo hormona u krvi, ali ne i u testisima gde je potreban za proizvodnju sperme, te da zapravo može dodatno sniziti broj spermatozoida, zbog čega se ne preporučuje muškarcima koji žele potomstvo. 

U suštini, razlika je da li podižemo testosteron na prirodan način (stimulacijom tela da ga samo proizvodi) ili egzogenim unosom. Prirodno povećanje (bilo kroz izmene stila života ili lekove koji stimulišu hormonalnu osu) će da utiče na LH i FSH i direktnu aktivaciju ćelija koje stvaraju testosteron, dok direktno uzimanje testosterona vara organizam da misli da je “posao obavljen” i isključuje dalju proizvodnju sopstvenih hormona.

Zbog svega navedenog, stručna udruženja su izdala jasne preporuke: testosteronska terapija (TRT) ne treba da se sprovodi kod muškaraca koji planiraju da imaju decu u bliskoj budućnosti. 

I Endokrinološko društvo i Američko udruženje urologa ističu da se testosteron ne sme rutinski koristiti za lečenje hipogonadizma kod muškaraca koji planiraju potomstvo u narednih 6 do 12 meseci. 

Nažalost, u opštoj populaciji (a ponekad i među nespecijalizovanim lekarima) svest o ovom problemu nije velika. U poslednjih par decenija beleži se porast upotrebe testosteronskih preparata, često pod uticajem reklama za “low T” probleme, pa nije redak slučaj da mlađi muškarac krene na TRT zbog energije ili boljeg raspoloženja, nesvestan da time može ugroziti plodnost.

Da li postoje situacije kada je TRT opravdan?

Svakako! Kod pravog hipogonadizma (veoma niskog testosterona sa izraženim simptomima) kod muškaraca koji ne žele decu ili su završili sa planiranjem porodice, TRT terapija može značajno poboljšati kvalitet života (pod nadzorom lekara). 

Kod starijih muškaraca sa deficitom testosterona, gde je plodnost manje bitna, terapija može povratiti energiju, libido, gustoću kostiju itd. Ipak, čak i kod mlađih muškaraca koji imaju indikaciju za TRT, postoji način da se ublaži negativan uticaj na plodnost.

U praksi, specijalisti za reproduktivnu endokrinologiju mogu kombinovati TRT sa gonadotropinskom terapijom. Na primer, dodavanje humanog horionskog gonadotropina (hCG) uz injekcije testosterona može pomoći u održavanju spermatogeneze. HCG imitira dejstvo LH, stimuliše testise da i dalje proizvode svoj testosteron lokalno, pa testisi ne „utihnu“ u potpunosti. Ovaj pristup je rezervisan za slučajeve kada muškarac ne može da odloži terapiju testosteronom, a želi očuvati fertilnost. Naravno, takvo lečenje mora voditi lekar i obično se kombinuje i sa drugim terapijama (npr. krioprezervacija sperme pre početka terapije, ukoliko je situacija rizična).

Kada uzimanje testosterona stvara problem sa plodnošću

Uzimanje testosterona „na svoju ruku“ ili bez prave medicinske indikacije može dovesti muškarca iz relativno plodnog stanja u stanje ozbiljne neplodnosti. 

Kada se to dešava?

1. „TRT iz kozmetičkih razloga“: Neki muškarci započinju terapiju testosteronom iako im nivo nije klinički nizak, vođeni obećanjima povećane energije, libida ili bržeg rasta mišića. Takva nepotrebna upotreba hormona može brzo poremetiti prirodnu hormonalnu osu. Testisi, koji su navikli da luče određenu količinu testosterona, smanjiće rad (jer vide da hormona ima dovoljno spolja), pa vremenom dolazi do smanjenja spermatogeneze i čak do testikularne atrofije (smanjenja testisa usled neaktivnosti). Rezultat može biti drastičan pad broja spermatozoida u ejakulatu ili potpuni izostanak sperme (azoospermija). Davanje egzogenog testosterona može dovesti do azoospermije kod ~65% muškaraca već u roku od nekoliko meseci. Drugim rečima, više od polovine zdravih muškaraca na visokim dozama testosterona postaće privremeno neplodno za manje od pola godine.
   
2. Korišćenje anaboličkih steroida: Ovo je čest slučaj kod bodibildera i rekreativaca koji uzimaju suprafiziološke doze testosterona ili sličnih sintetičkih androgena radi izgradnje mišićne mase. Anabolički steroidi snažno potiskuju LH/FSH proizvodnju. Testisi se praktično „uspavaju“. Mnogi takmičari svedoče o pojavi “skupljenih” testisa i izostanku sperme tokom i nakon ciklusa steroida. Iako se često plodnost s vremenom može vratiti nakon prestanka uzimanja, rizici rastu sa dužinom i intenzitetom korišćenja. Što duže i u većim dozama muškarac uzima androgene, to je veća šansa da oporavak bude spor ili nepotpun. Čak i nakon prestanka egzogenog testosterona, oko 64–84% muškaraca povrati spermatogenezu u rasponu od ~3 do 6 meseci (median ~110 dana), ali neki slučajevi zahtevaju i do dve godine da bi se spermatozoidi vratili na normalne vrednosti. Dodatno, kod muškaraca koji su imali infertilitet zbog uzimanja testosterona i dobijali terapiju za oporavak (hCG i selektivni modulatori estrogenih receptora), nakon godinu dana od prestanka, 30% njih i dalje ne uspeva da povrati dovoljnu produkciju sperme (više od 5 miliona pokretnih spermatozoida), pri čemu su lošiji ishod imali stariji pacijenti i oni koji su duže bili na hormonima. Ovi podaci su upozoravajući – znače da oporavak nije zagarantovan, pogotovo kod dugotrajne upotrebe steroida.
   
3. Dugotrajna terapija bez nadzora: Čak i kada postoji medicinski razlog za terapiju testosteronom, nedostatak adekvatnog praćenja može dovesti do komplikacija. Idealno, muškarac na TRT terapiji treba redovno da kontroliše nivo hormona, krvnu sliku, funkciju jetre, a po potrebi i parametre sperme ako želi decu. Nažalost, ukoliko se terapija predugo vodi bez pauze ili bez stimulacije testisa, može se desiti da spermatogeneza bude potpuno ugašena. Oporavak u takvim slučajevima obično zahteva mesece do godine, uz pomoć lekova koji podstiču hormonski balans. U međuvremenu, parovi koji žele decu mogu biti primorani da pribegnu vantelesnoj oplodnji (IVF/ICSI) kako bi ostvarili trudnoću, procedurama koje su skupe i ne pružaju uvek uspeh iz prvog pokušaja.
   

Koliko traje oporavak nakon uzimanja testosterona? 

To zavisi od pojedinca i navedenih faktora (doze, dužine terapije, starosti, genetskih faktora). 

Kod nekih mladih muškaraca plodnost se vrati za nekoliko meseci posle prestanka (pogotovo ako su bili kraće na terapiji i odmah su započete mere oporavka). Kod drugih, oporavak može biti postepen tokom 6-12 meseci. Postoje dokumentovani slučajevi gde je tek posle 18-24 meseca došlo do normalizacije spermatogeneze. 

Ohrabrujuće je da velika većina na kraju povrati plodnost na približno prethodni nivo, ali treba biti svestan da svaki dodatni ciklus steroida ili svaka produžena godina na TRT-u nosi rizik da se taj procenat smanji ili da oporavak zahteva medicinsku intervenciju.

Za muškarce koji su koristili anabolike, preporuka stručnjaka je da se jave urologu ili endokrinologu koji se bavi fertilitetom. Postoje post-ciklus terapije (PCT) dizajnirane da “restartuju” testise. 

Bezbedne opcije za muškarce koji žele da očuvaju plodnost

Dobra vest za muškarce sa hormonskim disbalansom koji žele potomstvo jeste da postoje alternativna rešenja tj. pristupi koji mogu poboljšati nivo testosterona bez gašenja spermatogeneze. U okviru funkcionalne medicine i pristupa usmerenog na dugoročnu vitalnost, fokus je na tome da se podstaknu prirodni mehanizmi tela i otklone osnovni uzroci hormonskog disbalansa.

Bezbedne opcije, u zavisnosti od pacijenta, mogu biti:

• Stimulativna terapija lekovima: Umesto da se testosteron unese spolja, mogu se koristiti lekovi koji podstiču organizam da sam poveća produkciju hormona.
  
• Gonadotropini (hCG terapija): Human horionski gonadotropin (hCG) je hormon koji imitira dejstvo LH. Injekciona terapija hCG-om može biti odlična opcija za podizanje nivoa testosterona unutar testisa i očuvanje (ili poboljšanje) spermatogeneze.
  
• Optimizacija životnog stila: Osnova funkcionalne medicine je holistički pristup, što podrazumeva da se telo posmatra celovito i da se pokušava otkloniti svaki faktor koji može doprinositi hormonskom disbalansu. Mnogim muškarcima se hormoni značajno poprave uz relativno jednostavne, ali dosledne promene navika.
  Mršavljenje kod gojaznih je možda najmoćnija intervencija. Gubitak suvišnih kilograma dokazano podiže nivo testosterona i može poboljšati kvalitet sperme.
  Fizička aktivnost je takođe korisna: umeren, redovan trening pomaže hormonalnoj ravnoteži i poboljšava prokrvljenost testisa (ali preterano intenzivan trening bez odgovarajućeg oporavka može imati suprotan efekat, pa je balans ključan).
  Ishrana bogata cinkom, selenom, vitaminom D, antioksidansima i proteinima podržava spermatogenezu. Npr. morski plodovi, jaja, orašasti plodovi, voće i povrće trebalo bi da su deo svakodnevne ishrane. Suplementacija vitaminom D3 često se preporučuje muškarcima sa niskim nivoom ovog vitamina, jer je on povezan sa nivoom polnih hormona.
  San i stres: Hroničan nedostatak sna i visok stres podižu nivo kortizola, koji negativno utiče na testosteron. Kvalitetan san (7-8h) i tehnike za upravljanje stresom (meditacija, joga, šetnja, hobi) mogu prirodno povećati testosteron. Poboljšanje celokupnog zdravlja kroz ove mere često dovodi i do poboljšanja spermograma. Ukratko, briga o sebi je možda najbolja strategija za povećanje testosterona i plodnosti na duge staze.
  
• Izbegavanje štetnih navika i toksina: Pušenje i zloupotreba alkohola ili droga dokazano narušavaju i hormonsku ravnotežu i kvalitet sperme. Nikotin i drugi toksini iz cigareta mogu da oštete DNK spermatozoida i snize nivoe androgena. Alkohol u većim količinama utiče na jetru (koja razgrađuje hormone) i može povisiti estrogen a sniziti testosteron. Anabolički steroidi i ostali „doping“ preparati svakako su u ovoj kategoriji – treba ih potpuno izbegavati ako vam je plodnost važna. Takođe, izlaganje industrijskim hemikalijama koje imitiraju estrogene (tzv. endokrini disruptori, npr. bisfenol A, ftalati) može imati negativan efekat. Ove preporuke deluju opšte, ali čine značajnu razliku u dugoročnom očuvanju reproduktivne sposobnosti.

Na kraju, najvažnije je da svaki muškarac dobije individualizovan plan. 

Nema univerzalnog rešenja – nekome će biti dovoljne promene načina života, drugi će zahtevati terapiju. Radeći sa lekarom koji je specijalizovan za mušku plodnost i hormone (urolog, androlog ili endokrinolog), možete doći do najboljeg protokola za vas. 

Takav lekar će sagledati celu sliku – vaše simptome, laboratorijske nalaze (uključujući detaljne hormone kao što su slobodni testosteron, SHBG, estradiol, inhibin B, itd.), kao i vaše ciljeve vezane za potomstvo, i predložiće terapiju po meri. 

Cilj funkcionalnog i longevity pristupa jeste optimizacija hormonskog statusa uz očuvanje (ili poboljšanje) plodnosti, što je ostvarivo uz pravilan izbor metoda.

Testosteron je ključan hormon za mušku plodnost, ali sam po sebi nije čarobni eliksir. Za uspešnu spermatogenezu neophodna je fina ravnoteža hormona i zdrava funkcija testisa. 

Egzogena terapija testosteronom može, uprkos očekivanjima, ugroziti plodnost blokirajući prirodne signale potrebne za proizvodnju sperme. 

Kod muškaraca koji žele da postanu očevi, svaki plan lečenja hormonskog disbalansa mora biti pažljivo isplaniran tako da ne ugrozi spermatogenezu. 

Srećom, postoje rešenja: od stimulativnih lekova, do promena životnih navika koje mogu poboljšati hormonski status bez neželjenog efekta po plodnost.

Naš savet je da se ne upuštate u samoinicijativne terapije i ne nasedate na „brza rešenja“ koja obećavaju sve. 

Svaki organizam je drugačiji i zato hormonska terapija treba da bude individualizovana. 

Konsultujte se sa lekarom koji ima iskustva u lečenju muške neplodnosti i hormonskih poremećaja. Uz adekvatna ispitivanja dobićete plan koji uzima u obzir vaše opšte zdravlje, hormonsku sliku i reproduktivne želje. Na taj način ćete, uz stručnu podršku, postići balans hormona i poboljšati kvalitet života, a istovremeno sačuvati ono najvrednije – svoju plodnost i šansu za potomstvo u budućnosti. 

Informišite se, postavljajte pitanja i donosite odluke zajedno sa stručnjakom.