Visok testosteron kod muškaraca: Da li je opasan i kada se leči?

Doktor Mihailo Radovanović, specijalista rekonstruktivne urogenitalne hirurgije i urologije, doktorant iz oblasti antioksidanata, oksidativnog stresa i biologije tumora i sportski lekar razbija tabu oko teme o kojoj se retko govori, a mnogo nam svima znači:

Kada “muški hormon” postane neprijatelj

Marko (38) je došao u Rado Health centar sa pitanjem: “Doktore, šta može biti loše kad imam puno testosterona?” Tri meseca ranije počeo je da primećuje da se sve češće svađa sa ženom bez razloga, koža mu se pogoršala kao u tinejdžerskim danima, a noći provodi budan umesto da spava.

“Mislio sam da je to od stresa na poslu”, rekao je. “Ali kada sam primetio i ostale simptome, shvatio sam da možda problem nije nešto što treba da zanemarim.”

Marko nije jedini. Živi u kulturi gde se testosteron glorifikuje – reklame za suplemente obećavaju “više energije, više mišića, više muškosti”. Ali šta kada tvoje telo proizvodi ili dobija previše ovog hormona? Šta kada hormon muškosti počne da ugrožava tvoje zdravlje?

Pitanja koja svaki dan čujem u ordinaciji

Muškarci me najčešće pitaju da li je povećana agresivnost uvek znak visokog testosterona. Odgovor nije jednostavan – agresivnost može biti simptom, ali može imati i mnoge druge uzroke. Ono što je važno prepoznati je kada ta agresivnost postaje nešto novo za tebe, kada tvoja okolina primećuje da se nešto promenilo.

Drugi čest simptom jesu akne u odraslom dobu. “Zašto mi se koža pogoršala kada imam 38 godina?” Visok testosteron može stimulisati lojne žlezde, što dovodi do problema sa kožom koji podseća na pubertet. Ako se odjednom suočavaš sa aknama koje se nisu pojavljivale godinama, to može biti signal da nešto nije u redu sa hormonskim balansom.

Najveći problem sa kojim se suočavamo jeste to što mnogi muškarci izbegavaju odlazak kod lekara, endokrinologa ili urologa zbog straha ili stida. Pokušavaju da se leče “na svoju ruku” ili jednostavno zanemaruju simptome, nadajući se da će proći sami od sebe. Nedostatak pouzdanih informacija vodi u pogrešne zaključke – često misle da je visok testosteron uvek dobra stvar.

Kako prepoznati da nešto nije u redu

Tvoje telo ti šalje signale mnogo pre nego što stanje sa povećanim nivoom testosterona postane ozbiljno. Na početku, možda primetiš da si nervozniji nego obično. Sitnice koje te ranije nisu nervirale sad te izluđuju.

Koža ti se može promeniti – postane masnija, pojave se akne na licu, leđima ili grudima. Ovo nije uobičajeno za odrasle muškarce, pa ako se dešava, vredi obratiti pažnju. Možda primetiš i povećan libido, a onda i to počne da te brine posle nekog vremena.

San takođe postaje problem. Teško zaspiš, često se budiš tokom noći, a ujutru si umoran uprkos tome što si “dovoljno” spavao.

Ovo nisu samo znakovi stresa – mogu biti signal da ti hormoni nisu u ravnoteži.

Kako stanje napreduje, dešavaju se ozbiljne promene. Nekome krvni pritisak postane povišen, a to često muškarci ni ne primete dok ne odu kod lekara. Primete da im ponekada srce kuca brže nego obično, čak i kad se odmaraju. I telo ti se menja, pogotovo ako uzimaš suplemente na svoju ruku – mišići se brže razvijaju, ali se istovremeno se nakuplja masno tkivo oko struka i na grudima.

Problemi sa prostatom takođe mogu početi da se javljaju. Odlasci u toalet postaju česti, posebno noću. Jedan od čestih simptoma jeste osećaj nepotpuno ispražnjene bešike. Mlaz može biti slabiji nego ranije. 

Dešava se i proređivanje kose, što je nije uvek uobičajeno za godine pacijenta. Linija kose se povlači, kosa na temenu postaje ređa. Ovo se zapravo dešava jer visok testosteron može ubrzati muški tip ćelavosti.

Kada stanje postane ozbiljno, simptomi postaju alarmantni. Muškarci primete nepravilno kucanje srca, bol u grudima ili pritisak. Pojavljuje se i kratkoća daha pri malim naporima što je nešto sa čim se pacijenti do tada uopšte nisu susretali.

Ignorisanje simptoma, rizik od krvnih ugrušaka postaje veći. Kada je ovakvo stanje već poodmaklo, noge ili ruke otiču, koža postaje crvena ili često topla na dodir.

Paradoksalno, uprkos visokom libidu, javljam se problem sa fertilitetom. Visok testosteron može zapravo smanjiti broj i kvalitet spermatozoida. 

Mentalno zdravlje takođe trpi. Muškarci koji ne leče simprome visokog testosterona su često depresivni ili anksiozni. Koncentracija im postaje ozbiljan problem, bude im vrlo teško da se fokusiraju na posao ili druge aktivnosti.

Čini se da loši simptomi nemaju kraja, ali većina muškaraca, čak i kada su svi simptomi prisutni – bira da ne ide kod lekara.

Šta ti je potrebno da saznaš o protokolu testiranja povišenog testosterona

Kada odlučiš da se testiraš, važno je da znaš šta te čeka. Sve analize krvi se rade ujutro, između 8 i 10 časova, kada su nivoi hormona najstabilniji. Krv se vadi pre doručka, “na prazan želudac”, a poslednji obrok treba da bude bar 12 sati pre vađenja krvi. Uzorkovanje krvi ovde podrazumeva vađenje krvi iz vene. 

Dijagnostika, tj protokol testiranja visokog testosterona nije samo jedan test. Postoji ceo protokol koji se poštuje. Hajde da prođemo kroz ceo proces zajedno:

1. Detaljna anamneza:

• Razgovor sa pacijentom o simptomima poput povećane agresivnosti, iritabilnosti, poremećaja spavanja, pojave akni u odraslom dobu i promena libida (hiper- ili hipolibido).
• Evaluacija trajanja simptoma i identifikacija potencijalnih uzroka (upotreba anaboličkih steroida, TRT bez monitiranja, intenzivni trening, genetska predispozicija).
• Procena porodične anamneze za hormonalno-zavisne tumore (testis, prostata, nadbubrežne žlezde).

2. Klinički pregled:

• Fizikalni pregled usmeren na procenu znakova hiperandrogenizma (povećana telesna maljavost, akne, alopecija muškog tipa).
• Palpacija testisa za otkrivanje mogućih tumora ili uvećanja.
• Rektalni pregled prostate za procenu veličine i konzistencije.
• Procena kardiovaskularnog statusa (krvni pritisak, srčani ritam, znaci hipertrofije).

3. Laboratorijske analize:

• Osnovni hormonski panel:
  • Ukupni i slobodni testosteron (ujutro, 8-10h)
  • SHBG (globulin koji vezuje polne hormone)
  • LH i FSH za procenu hipofizno-gonadalne ose
  • Estradiol (može biti povišen zbog aromatizacije)
  • Prolaktin (isključivanje tumora hipofize)
    
• Proširene hormonske analize:
  • DHEA-S (procena funkcije nadbubrežnih žlezda)
  • Kortizol (jutarnji i večernji)
  • 17-OH progesteron (skrinig za CAH)
  • Androstendion
    
• Metabolička procena:
  • Lipidni profil (HDL, LDL, trigliceridi)
  • Glukoza i HbA1c
  • Insulinska rezistencija (HOMA-IR)
  • Jetreni enzimi (ALT, AST, GGT)
    
• Kardiovaskularni markeri:
  • Kompletna krvna slika sa hematokritom
  • D-dimeri (rizik od tromboembolizma)
  • CRP (upalni markeri)
    
• Markeri prostate:
  • PSA (ukupni i slobodni)

4. Dijagnostičko oslikavanje:

• Ultrazvuk testisa – procena veličine, strukture i mogućih tumora
• Ultrazvuk prostate – evaluacija veličine i strukture
• Ehokardiografija – procena srčane funkcije i hipertrofije
• DEXA skeniranje – procena gustine kostiju (paradoksalno povećanje)
• CT/MRI abdomena – procena nadbubrežnih žlezda (pri sumnji na CAH ili tumore)
• MRI hipofize – pri sumnji na adenome koji luče LH/FSH

5. Specijalizovane analize:

• Spermiogram – procena fertilnosti (paradoksalno može biti narušena)
• Genetsko testiranje – za kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju ili sindrome androgene rezistencije
• 24-časovna analiza mokraće – za metabolite steroida
• Test supresije deksametazonom – diferencijacija adrenalnih uzroka

6. Evaluacija po pravilima funkcionalne medicine:

• Endokrinolog – vodeći specijalista za hormonske poremećaje
• Urolog – procena prostate i reproduktivnog zdravlja
• Kardiolog – evaluacija kardiovaskularnih rizika
• Onkolog – pri sumnji na hormonalno-zavisne tumore
• Psihijatar/psiholog – procena agresivnosti, promena raspoloženja i mentalnog zdravlja
• Reproduktivni endokrinolog – kod problema sa fertilitetom

7. Dinamički testovi:

• Test stimulacije sa hCG – procena rezerve Lajdigovih ćelija
• Test supresije sa GnRH agonistima – evaluacija hipofizno-gonadalne ose
• Test sa flutamidom – procena androgene rezistencije

8. Monitoring i praćenje:

• Početno praćenje – kontrole svakih 4-6 nedelja tokom dijagnostike
• Dugoročno praćenje – kontrole svaka 3-6 meseci nakon uspostavljene dijagnoze
• Hitni monitoring – pri znacima kardiovaskularnih komplikacija ili tromboembolijskih događaja

9. Diferencijalana dijagnoza:

• Isključivanje drugih uzroka hiperandrogenizma
• Razlikovanje primarnog od sekundarnog hipergonadizma
• Identifikacija jatrogenih uzroka (lekovi, suplementi)
• Procena malignih vs. benignih uzroka

10. Procena rizika i komplikacija:

• Kardiovaskularni rizik – procena 10-godišnjeg rizika
• Tromboembolijski rizik – skoriranje prema validnim skalama
• Onkološki rizik – skrinig za hormone-zavisne tumore
• Reproduktivni rizik – procena uticaja na fertilitet

Dakle, povišen testosteron nije samo jedan test, i nije postavljanje konačne dijagnoze posle samo jednog testa. Organizam nije baš toliko jednostavan – visoki ili niski nivoi testosterna su zapravo znak disbalansa više organa. Zato je bitno razumeti da se u slučaju visokog testorena ne leči posledica – već traži uzrok.

Visok testosteron – zašto se ovo dešava?

Ponekad je razlog potpuno prirodan. Možeš imati genetsku predispoziciju. Intenzivni trening, posebno vežbe snage, mogu povremeno povećati nivo testosterona. Ishrana bogata proteinima i zdravim mastima takođe može uticati na nivo testosterona.

Ali često postoje ozbiljniji uzroci. Tumori testisa mogu hiperprodukovati hormone, što je relativno retko ali ozbiljno stanje. Kongenitalna adrenalna hiperplazija, specifično stanje koje dobodi do povećanog stvaranja androgenih hormona od strane nadbubrežnih žlezda. Androgena rezistencija je retko stanje gde telo ne može pravilno da koristi hormone. Tumor hipofize može stimulisati prekomerno lučenje testosterona.

Nažalost, najčešće su uzroci povezani sa onim što sami unosimo u telo. Zloupotreba suplemenata, raznih biljnih ekstrakata i anaboličkih steroida je najčešći uzrok disbalansa testosterona kod mlađih muškaraca. Ovo uključuje sve – od legalnih suplemenata do ilegalnih supstanci. TRT, terapija zamenskim testosteronom, i sve ostalo što se poslednjih godina radi bez ikakvih procena stanja organizma – može biti vrlo problematična. Čak i neki lekovi koje pijemo da bi regulisli rad drugih organa mogu uticati na hormonsku ravnotežu.

Šta se dešava ako ne uradiš ništa?

Možda misliš da možeš jednostavno da “izdržiš” i da će se problem rešiti sam. Nažalost, visok testosteron se ne poboljšava spontano – obično se pogoršava.

U narednim nedeljama ili mesecima, tvoj krvni pritisak će verovatno ostati povišen, što znači dodatno opterećenje za srce. Problemi sa spavanjem će se pogoršati, što će uticati na tvoju koncentraciju i rad. Razdražljivost će postati hronična, što će dovesti do ozbiljnih problema.

Tokom sledećih meseci do godine, kardiovaskularne bolesti postaju pretnja za bubrege – ateroskleroza se razvija, rizik od infarkta raste. Prostata može početi da se uvećava, da često bude pod raznim upalama, što može dovesti do hroničnih problema sa mokrenjem, a postoji i povećan rizik od raka prostate.

Metabolički putevi se mogu znatno narušiti. Mentalno zdravlje trpi – depresija i problemi sa kontrolom emocija postaju deo svakodnevice.

Dugoročno gledano, posledice mogu biti katastrofalne. Srčana insuficijencija nastaje kada se srčani mišić preoptereti i ne može više efikasno da pumpa krv. Tromboembolizam – krvni ugrušci koji mogu blokirati arterije u plućima ili mozgu – postaje realna opasnost.

Paradoksalno, uprkos visokom testosteronu, možeš postati neplodan jer previsok nivo zapravo poremećuje normalnu produkciju sperme. Rizik od raka prostate značajno raste zbog hronične stimulacije.

Zašto muškarci pokušavaju da “leče sami sebe”?

Razumem zašto mnogi pokušavaju da reše problem sami. Stid je ogroman faktor – strah od osuđivanja zbog “muških problema” često je jači od brige za zdravlje. Kulturni pritisak govori da “pravi muškarac” ne traži pomoć, da treba sam da se snađe.

Internet je pun proizvoda koji obećavaju čuda – “testosterone boosteri”, “prirodni lekovi”, “revolucionarne formule”. Čini se lakše naručiti nešto online nego ići kod lekara i suočiti se sa mogućom dijagnozom. Troškovi medicinskih pregleda takođe mogu biti odvraćajući, posebno ako nemaš zdravstveno osiguranje.

Nedostatak informacija takođe igra ulogu. Možda veruješ da je visok testosteron uvek dobra stvar, da je to neka vrsta “muškog blagoslova”. Možda misliš da su simptomi normalni deo starenja ili stresa.

Pokušaj samomedikacije može biti vrlo opasan. Proizvodi koje kupuješ online možda neće pomoći, a možda će i štetiti. Gubljenje vremena znači da se problem pogoršava dok ti tražiš rešenje na pogrešnim mestima. Neki preparati mogu da dođu u interakciju sa lekovima koje već uzimaš, i tek onda nastaje problem.

Umesto samomedikacije, potrebno je raditi na svesti da ne možemo sve sami. Potrebno je edukovati se ili se obratiti specijalizovanim centrima koji će čuvati vašu bezbednost.

Ja zaista mislim da pristup lekarima treba biti lakši, posebno urolozima i endokrinolozima. Javne kampanje o važnosti muškog zdravlja mogu pomoći u destigmatizaciji problema, ali mislim da je to u našem društvu još uvek tabu tema.

I onda dođemo do toga da tabu tema neke pacijente košta zdravlja. Ipak, ja verujem da možemo biti pametniji, empatičniji i voljni da pomognemo pacijentima.

Kada je vreme da potražiš pomoć?

Postoje jasne smernice kada procena i eventualno lečenje postaje neophodno. Ako ti je testosteron preko 30 nmol/L i imaš simptome koje smo spominjali u našem podkastu ili na našem blogu, potrebno je da reaguješ.

Ako imaš uvećanu prostatu sa simptomima kao što su učestalo mokrenje ili bol, to takođe zahteva lečenje. Ozbiljni psihički simptomi – agresivnost koju ne možeš da kontrolišeš, depresija ili anksioznost – su razlog za hitnu medicinsku pomoć. Problemi sa fertilitetom, posebno ako planiraš decu, takođe zahtevaju pažnju lekara specijaliste.

Postoje i situacije gde je potreban samo monitoring bez aktivnog lečenja. Ako nemaš simptome a nivo testosterona je samo blago povišen, lekar će verovatno hteti da prati redovno tvoje zdravstveno stanje. Ako imaš genetsku predispoziciju ali nemaš funkcionalnih problema, monitoring je možda dovoljan. Sportisti koji imaju fiziološki objašnjeno povećanje testosterona sigurno uopšte neće zahtevati lečenje.

Važno je razumeti da su referentne vrednosti testosterona statistički proračuni zasnovani na populaciji, a ne apsolutni pokazatelji zdravlja. Ono što je ‘normalno’ za jednu osobu može biti problematično za drugu, i obrnuto. Neki muškarci se odlično osećaju sa nivoima koji se smatraju ‘niskim’, dok drugi mogu imati simptome čak i sa ‘normalnim’ vrednostima.”

Kako se rešava problem povišenog testosterona?

Farmakološko lečenje zavisi od uzroka i ozbiljnosti problema. Antiandrogenska terapija uključuje lekove koji blokiraju pretvaranje testosterona u DHT, aktivniju formu hormona. U teškim slučajevima može biti potreban lek koji blokira androgene receptore.

Ako je uzrok tumor, verovatno će biti potrebna hirurgija. Simptomatska terapija se fokusira na kontrolu posledica visokog testosterona. Lekovi za pritisak kontrolišu kardiovaskularne simptome. Diuretici mogu smanjiti zadržavanje tečnosti. U ekstremnim slučajevima agresivnosti možda će biti potrebni kratkoročni antipsihotici.

Nefarmakološke metode su jednako važne. Umeren trening je ključan – ekstremno intenzivne vežbe mogu pogoršati problem. Balansirana ishrana sa manje zasićenih masti i više vlakana može pomoći. Upravljanje stresom kroz meditaciju, jogu ili redovan san postaje neophodno. Ograničavanje alkohola je važno jer alkohol dodatno opterećuje jetru koja obrađuje hormone.

Kako se prati napredak lečenja visokog testosterona

Redovno kontrole su ključne za uspešno lečenje. Hormonski profil se proverava na tri do šest meseci, jer moramo da vidimo kako data terapija utiče na tvoje nivoe testosterona. Krvni pritisak treba meriti nedeljno ili čak dnevno kod kuće ako imaš problem sa hipertenzijom.

Funkcija jetre se kontroliše svakih šest meseci jer mnogi lekovi mogu uticati na rad jetre. PSA i pregled prostate su neophodni na svakih šest do dvanaest meseci, posebno ako si stariji od 40 godina. Kardiovaskularna procena se radi jednom godišnje kada si zdrav, da se vidi kako tvoje srce podnosi terapiju.

Znaci poboljšanja su ohrabrujući kada se pojave. Primetićeš da si manje agresivan i razdražljiv. Krvni pritisak će se normalizovati. Spavanje će postati kvalitetnije, osećaćeš se odmorniji ujutru. Koncentracija i raspoloženje će se poboljšati, što će tvoja porodica i kolege sigurno primetiti.

Kako sprečiti problem i živeti sa kontrolisanim stanjem

Prevencija je uvek bolja od lečenja. Redovni pregledi su ključni – jednom godišnje bi trebalo da imate detaljan sistematski pregled, pogotovo nakon 35. godine života. Zdrav životni stil uključuje umeren trening i balansiranu ishranu koja neće dodatno stimulisati proizvodnju hormona.

Izbegavanje rizičnih supstanci je važno. Alkohol, nikotin i rekreativni steroidi mogu pogoršati hormonski disbalans. 

Pozitivne vesti su da se visok testosteron može uspešno kontrolisati uz adekvatnu terapiju. Većina muškaraca može da vodi potpuno normalan život uz redovan monitoring. Rana dijagnoza sprečava ozbiljne komplikacije koje mogu biti opasne po život.

Mene raduje to što medicina stalno napreduje, pa dolaze nove, efikasnija terapije koje imaju manje nuspojava.

Zašto je važno da ne čekaš

Visok testosteron kod muškaraca nije “luksuzni problem” niti razlog za stid. To je medicinsko stanje koje zahteva ozbiljan pristup, baš kao što zahtevaja nizak testosteron, dijabetes ili hipertenzija.

Više o deficitu testosterona pročitajte ovde.

Ne ignoriši simptome koje ti telo šalje – tvoj organizam pokušava da ti kaže da nešto nije u redu. Izbegavaj samomedikaciju jer nijedan proizvod sa interneta ne može zameniti stručnu medicinsku pomoć.

Redovan monitoring je ključan jer ovo nije jednosmerni put, već dugotrajno partnerstvo sa lekarom koji te razume i želi da lečenju pristupa na funkcionalan način.

Holistički pristup znači da lečenje mora uključiti i promene načina života, što često pacijentima nije omiljena stvar na svetu, ali polako se i ta svest menja. Stručna pomoć je u Srbiji zaista dostupna – samo treba i mi da naučimo da su endokrinolog ili urolog tvoji saveznici, a ne neprijatelji ili sudije.

Tvoja žena ili partnerka već zna da nešto nije u redu. Možda se i ona pita šta se dešava, možda se krivi što se sve češće svađate. Rešavanje tvog problema rešava probleme cele porodice. Tvoja deca zaslužuju tatu koji je zdrav i stabilan – oni neće pamtiti da li si imao savršeno telo, već da li si bio tu za njih fizički i emotivno.

Ti zaslužuješ da živiš bez straha – strah šta će se desiti sutra, strah da li ćeš eksplodirati bez razloga, strah da li će ti se nešto dogoditi sa srcem.

Zapamti: Hrabrost nije u tome što ignorišeš problem. Hrabrost je u tome što ga rešavaš pre nego što postane kriza. Tvoje zdravlje je jedina stvar koju zaista ne možeš kupiti kada je izgubiš, ali dok je imaš, možeš je sačuvati.